Kupite umetničku fotografiju i svojim novcem pomozite humanitarni cilj po sopstvenom izboru
HUMANITARNA AUKCIJA FOTOGRAFIJA
Tokom akcija "Milan Konjović: "1 slikar, 15 fotografa, 30 umetničkih dela" i "Sava Šuamnović: 1 slikar, 10 fotografa, 20 umetničkih dela" snimljena su originalna umetnička dela koja izlažemo na humanitarnu aukcijsku prodaju.
Novac za kupovinu fotografije možete donirati po svojoj želji ili za potrebe udruženja, ustanova i pojedinaca sa kojima Lepota&Zdravlje već imaju saradnju:
Vašu fotografiju možete preuzeti u Beogradu, Olibićev venac 6, tel. 011 3342535 ili u Novom Sadu Temerinska 102, tel. 021 489 71 00, sa dokazom o uplati u humanitarne svrhe.
Za više informacija pišite nam na [email protected]
* Autističnim učenicima Škole Velikog srca Milan Petrović , Novi Sad 840-4620760-21, poziv na broj 10122015
www.smp.edu.rs
* Prihvatilištu za odrasla i stara lica, Beograd 840-704667-48, više podataka na: http://prihvatiliste.org
* Za operaciju na srcu mladog naučnika Miloša Nikolića 205-9011006267062-74
* Romskoj omladini putem GRUBB FONDACIJE, 165-17031-71, Hypo Alpe Adria Bank, više podataka na: www.grubbmusic.com
ŽELJKO ŠKRBIĆ
Potpuna posvećenost stvaralaštvu
Doktorirao je fiziku na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu i trideset godina bavio se naučnim i pedagoškim radom. Nakon toga prešao je na Akademiju umetnosti u Novom Sadu, gde radi kao profesor na Katedri za fotografiju i audio-vizuelne medije.
Najjači utisci iz galerije: Broj slika koje je Sava Šumanović naslikao u veoma kratkom periodu, potpuna posvećenost stvaralaštvu, iskreno i nesebično davanje celog sebe, put je kojim bi trebalo da korača svako ko se bavi umetnošću. Za mene je to osnovno naravoučenije od velikog umetnika.
Slika koja me je inspirisala: Dvoumio sam se između dva rada, a to su Pijani brod i fantastičan nepotpisani pejzaž iz 1941. godine, toliko minimalistički da prosto pleni svojom lepotom. Intuitivno sam, ipak, odabrao pejzaž, ali u nekom sasvim drugom kontekstu i sagledavanju ovog umetničkog dela.
NEBOJŠA BABIĆ
Žena kao večita inspiracija
Vlasnik je Orange studija, koji više od petnaest godina učestvuje u raznim marketinškim projektima. Preko neprofitnog projekta O3ONE, koji ove godine proslavlja desetogodišnjicu rada, realizovao je blizu 500 kulturnih događaja različite sadržine. Od početka do danas, O3ONE su podržavali Ministarstvo kulture i gradski Sekretarijat za kulturu, kao i mnoge firme.
Najjači utisci iz galerije: O slikama Save Šumanovića se mnogo zna i mnogo je već rečeno, tako da ću akcenat staviti na posvećenost ljudi u ovoj instituciji, koja je važna za našu sredinu i istoriju. Zahvaljujući radu na projektu O3ONE, mnogo su mi bliži problemi, prepreke i okolnosti s kojima se susreću.
Slika koja me je inspirisala: Još uvek vagam što se tiče izbora slike ili serije. Sigurno je samo da će to biti jedna od onih na kojima je prikazana žena.
IRENA SAVIČIĆ
Nepravedno zapostavljeni dečji portreti
Ljubav prema fotografiji planula je još u detinjstvu, kada je dobila prvi foto-aparat, a nastavila je da je razvija nakon završene Akademije umetnosti, na smeru Dizajn svetla, gde je trenutno na master studijama. Irena je učestvovala na više grupnih izložbi u Beogradu i objavljivala radove na inostranim portalima posvećenim fotografiji.
Najjači utisci iz galerije: Poseta Galeriji Sava Šumanović otvorila mi je nove vidike, u smislu tema i stila koje ranije nisam istraživala, a koje je ovaj veliki umetnik prikazivao bojama i svetlošću kako je samo on to umeo.
Slika koja me je inspirisala: Odlučila sam se za Devojčicu sa pletenicama, jedan od njegovih dečjih portreta, koji me je inspirisao da pokušam da razmišljam i stvaram onako kako bi to, možda, Sava danas radio.
NEMANJA MARAŠ
Diplomirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, na odseku fotografija. Primarno profesionalno interesovanje mu je modna fotografija. Radio je u modnoj industriji sa vodećim dizajnerima i modnim kućama. Voli da posveti vreme ličnim projketima koji su okrenuti konceptualnoj umetnosti.
Slika koja me je inspirisala - Lubenice: Odlučio sam se za ovu sliku mrtve prirode jer sam hteo sebi da zadam izazov, odnosno nateram se da radim nešto što do sada nisam. U svom poslu mahom slikam ljude tako da mi je ovo bilo potpuno novo i ispunjavajuće.
JOVANA MLADENOVIĆ
Neverovatni Savin duh
Diplomirala je fotografiju na Akademiji primenjenih umetnosti. Pre nego što ostvari svoj san i ode za London, želi da uživa u radu u svojoj zemlji, s ljudima punim ambicije i kreativnosti.
Najjači utisci iz galerije: Sjajno je iskustvo upoznati ljude koji su nam tako dobro približili njegov život i delo. Slušajući ih, poželite da se nađete baš na tom mestu – vek unazad. Verujem da bi svako uživao kad bi posetio galeriju i doživeo taj neverovatni duh, zbog kojeg sam i odlučila da svoju ideju realizujem baš u Savinom gradu.
Slika koja me je inspirisala: Kupačice, delić serije Savinih slika nastalih u Šidu. Impresivno mi je što je jednom aktu i jednom jedinom modelu, mladoj plavuši iz Šida, Sava svaki put pristupio na različite načine. Zahvaljujući tome, vidimo razvoj umetnika kroz istu temu. Od dobre ideje ne treba se odvajati, već je treba obrađivati redovno i time unaprediti sebe kao umetnika.
MIŠA OBRADOVIĆ
Čudesne ljudske figure
Završio je Studije fotografije u Parizu i već dvadeset godina bavi se modom, i kod nas i u inostranstvu. Sarađivao je s najcenjenijim imenima modne scene, a pred njegovim objektivom našli su se najpoznatiji predstavnici srpskog džet-seta.
Najjači utisci iz galerije: Rad Save Šumanovića posebno mi je drag, s obzirom na to da je na zidu u našoj porodičnoj kući godinama stajao jedan od njegovih pejzaža. Međutim, Savino stvaralaštvo postalo mi je još inspirativnije kada sam otkrio njegove aktove, zapravo – sve ono što nisu pejzaži. Uticaj secesije, art dekoa i period koji kritičari nazivaju ”analitičkim kubizmom” njegov rad čine posebnim, a njega jednim od mojih omiljenih jugoslovenskih slikara.
Slika koja me je inspirisala: Još uvek se dvoumim, ali će to sigurno biti jedan od mnogobrojnih aktova.
MILOŠ NADAŽDIN
Strast i analitičnost
Srednju školu završio je u Bernu, gde je jedan od predmeta bila fotografija, čije je izučavanje nastavio i tokom studija na Odseku za nemački jezik Filozofskog fakulteta u Beogradu. Imao je četiri samostalne izložbe, koje su dobile odlične kritike, a njegove fotografije objavljivane su u najpopularnijim magazinima u Srbiji.
Najjači utisci iz galerije: Mogao bih dugo da pričam o slikama velikog umetnika, ali mnogo toga sam o njemu i njima znao i pre odlaska u Šid. U galeriji me je fascinirala direktorka galerije Vesna Burojević, preciznije njena strast i analitičnost u predstavljanju dela Save Šumanovića...
Slika koja me je inspirisala: Umetnik u ateljeu slika je koja me je nadahnula u prvom trenutku. Odmah sam video foto-rešenje.
BRACA NADEŽDIĆ
Put do unutrašnjeg bića
Izučavao je teoriju na Kraljevskoj akademiji lepih umetnosti u Hagu, a fotografijom je počeo da se bavi početkom osamdesetih. Ubrzo je započeo saradnju s uglednim klijentima i reklamnim agencijama – Profile, SVA, Grafics, Spectra Ogilvy&Mather, Grey, Idea Plus DDBO, SMJWT, McCann. Imao je dve samostalne i preko četrdeset grupnih izložbi širom sveta. Radio je editorijale za brojne magazine.
Najjači utisci iz galerije: Pored slika velikog majstora, na mene je najjači utisak ostavila direktorka galerije Vesna Burojević. Zahvaljujući njenom neverovatnom poznavanju lika i dela ovog umetnika, stekli smo sliku o mnogim skrivenim aspektima njegovih dela.
Slika koja me je inspirisala: Još uvek se dvoumim između Poluležećeg ženskog akta na divanu i Ašikovanja na mesečini. Obe su na poseban način našle put do mog unutrašnjeg bića, pa će mi biti vrlo teško da odaberem samo jednu.
SEVER ZOLAK
Fascinantni pogled kroz prozor
Fotografijom se bavi od detinjstva. Nakon završenog fakulteta otišao je u Njujork na usavršavanje, gde je ostvario saradnju s poznatim fotografima iz sveta modne industrije. Zahvaljujući ovom iskustvu, shvatio je da ga najviše interesuje modna fotografija.
Najjači utisci iz galerije: Na mene je najjači utisak ostavilo saznanje koliko je Šumanović širio svoje vidike, a zadivljuje me i razvojni put njegovog stvaralaštva, kao i činjenica da je bio veoma pedantan čovek. Kao dragoceno iskustvo pamtiću momenat kada sam zakoračio u njegov atelje i kroz prozor ugledao prizor s jedne od njegovih najpoznatijih slika. U nekom trenutku pomislio sam da je moja sudbina donekle slična njegovoj, jer je i moj otac imao potpuno druge planove za mene, ali ipak sam se izborio za svoj poziv.
Slika koja me je inspirisala: Mladi par na klupi – podsetio me je na moje dedu i babu. Ima nešto neverovatno romantično na toj slici, a opet veoma napeto. Kao da se plaše godina koje su pred njima. Kolorit mi je, takođe, veliki izazov.
ĐORĐE ODANOVIĆ
Svestrana priroda velikog slikara
Diplomirao je i magistrirao na Fakultetu primenjenih umetnosti (Odsek za fotografiju ). Radi na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na Katedri za fotografiju, u zvanju redovnog profesora. Izlagao je na 24 samostalne izložbe u zemlji i inostranstvu i učestvovao na više od sto grupnih izložbi u Srbiji, eks-YU i inostranstvu.
Najjači utisci iz galerije: Zdanje u kojem je smeštena Galerija Save Šumanovića zanimljivo mi je i iz arhitektonskog aspekta – omogućava da se u potpunosti sagleda kreativna ličnost i svestrana umetnička priroda velikog slikara. Na mene je najjači utisak ostavio Savin pariski opus: druženje s velikanima nadrealizma nedvosmisleno je uticalo na razvoj njegovog slikarskog poteza.
Slika koja me je inspirisala: Moj izbor za reminiscenciju na Savino delo predstavlja slika Tri devojčice u igri. Ova slika je fotografski kadar u kojem se ogleda tajna, jer ne možemo tačno reći o kojoj je dečjoj igri reč. Želim da na fotografiji još više naglasim utisak tajne.
VUKICA MIKAČA
Mojim opusom dominiraju lica ljudi
Fotografiji sam posvećena od svoje sedamnaeste godine. Dugogodišnji sam član, a danas i predsednica Umetničkog saveta ULUPUDS. Radila sam u mnogim redakcijama, petnaest godina sam bila oficijelni fotograf Ateljea 212, a danas i Pozorišta Boško Buha. Sarađivala sam sa svim beogradskim pozorištima, izlagala po pozorištima u Sarajevu, Zaječaru, Novom Sadu, Budvi gradu teatru... Mojim stvaralačkim opusom dominiraju ljudska lica, pogotovo glumačka.
Fotografija koja definiše moje stvaralaštvo: Fotografija Ivane i Steve Žigona svrstana je u antologijske i zato sam je odabrala. Znači mi što mi je Toma Peternek rekao da je to jedna od najboljih fotografije koje je video. Kad sam je stvarala 2003. godine, bila sam veoma uzbuđena i znala sam da nikad više ovo neću uspeti ponoviti.
JAROSLAV PAP
Fotograf prirode
Više od 25 godina bio sam foto-reporter u listu Dnevnik, danas radim u NA Tanjug, ali uvek nađem vremena i za fotografisanje prirode. Urednik sam fotografije u časopisima Lovac i Dobar lov. Osnivač sam fotografskog pokreta Foto lov, namenjenog prvenstveno mladim fotografima koji su rešili da žive s prirodom, a ne pored nje. U Svetskoj organizaciji CIC, kao fotograf prirode, stojim rame uz rame s najpoznatijim svetskim imenima iz domena prirodnjačke fotografije.
Fotografija koja definiše moje stvaralaštvo: Ove fotografije nastale su u SRP Gornje podunavlje Sombor, gde rado fotografišem. Razlog je jednostavan – pojedini delovi rezervata izgledaju kao pre faze globalizma i ljudske pohlepnosti na račun prirode.
ALEKSANDAR KAMASI
Poigravanje različitim vrstama fotografije
Fotografijom se bavim petnaest godina. Za to vreme sam prošao kroz razne redakcije dvenih i nedeljnih novina i magazina, a trenutno sam najviše okrenut studijskoj i stock fotografiji. Mojim stvaralaštvom ne dominira određeni tip fotografije, već se on periodično menja. Najpre sam bio orijentisan ka sportskoj fotografiji, koja me je i uvela u novinarstvo, a možda mi je najdraža ”life”, tj. dokumentarna fotografija.
Fotografija koja definiše moje stvaralaštvo: Odabrana fotografija je deo serije koju spremam za izložbu, a reč je o fotografijama Novog Sada projektovanim na telo modela.
SENJA VILD
Moda i arhitektura – dominantni motivi
Fotografijom se objektivno bavim od malih nogu, uz svoje roditelje, a subjektivno sam počela pred kraj srednje škole, kad više nisam bila samo ispred objektiva, već i iza. Već na početku studija sam počela da radim, a od diplomiranja sam freelancer. To mi daje mogućnost da upoznajem nove ljude, da radim sa kreativcima različitih struka, stičem iskustva… Na mojim fotografijama dominiraju moda i arhitektura – zajedno i odvojeno.
Fotografija koja definiše moje stvaralaštvo: Ova fotografija nastala je početkom godine, u saradnji sa grafičkim dizajnerom Aleksandrom Sašom Škorićem. Njegove papirne maske poslužile su mi kao inspiracija za priču “Twins”. Na projektu je učestvovao modni dizajner Milan Zejak i moj prijatelj, grafički dizajner Miloš Stanković.
Danilo Mijatović
Umetnost - način da upoznamo sebe i sagledamo svet
Rođen sam u Lazarevcu 1989. godine, a fotografijom se bavim od 2009. godine. Diplomirao sam na Fakultetu primenjenih umetnosti - odsek fotografija. Učestvovao sam u projektu “Impunity Watch”, holandske nevladine organizacije, u vezi s ratovima 90-ih. Interesuju me audio-vizuelne umetnosti i savremeni teatar. Istraživanjem različitih psiholoških stanja i ispitivanjem granica ega pokušavam da demistifikujem sopstvene strahove, što mi je cilj u životu, ali i u bavljenju fotografijom. Pokušavam da upoznam sebe i sagledam svet na jedini način koji umem, kroz umetnost, odnosno fotografiju.
Fotografija koja definiše moje stvaralaštvo: Izabrana fotografija, sama po sebi, bolje objašnjava unutrašnje sukobe kojima se bavim.
DRAGAN KUJUNDŽIĆ
Dokumentarne priče u formi fotografije
Profesionalno se bavim fotografijom 30 godina, radio sam kao foto-reporter u mnogim medijima, a freelancer sam od 2010. Trenutno najviše radim na edukaciji (držim foto-kurs u UK “Parobrod”) i realizaciji fotografskih projekata čiji sam i autor. Najviše mogućnosti da se kreativno izrazim daju mi dokumentarne priče, koje radim ili za nekog klijenta ili po sopstvenom izboru. Imam sreću da mnogo putujem, a s tih putovanja kao suvenir redovno donosim više hiljada fotografija.
Fotografija koja definiše moje stvaralaštvo: Ova fotografija nije niti moja najbolja, niti mi je omiljena, ali na neki način predstavlja moja trenutna interesovanja i nešto u čemu najviše uživam fotografišući. Nastala je pre nekoliko godina, a na njoj je novi kompleks poslovnih i vladinih zgrada u Berlinu, na reci Šper.
ĐORĐE ARAMBAŠIĆ
U mom stvaralaštvu dominira dokumentarna i portretna fotografija
Pre nego što sam 2001. godine upisao Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, moje fotografije su dobile niz nagrada. Diplomirao sam 2008, a tokom studija sam snimio filmove “Beži zeko, beži” i “Minus” (treća nagrada na Filmskom Festivalu u Kanu, selekcija “Cinefondacion”). 2014. celovečernji igrani film “Neposlušni” biva uvršten u takmičarsku selekciju na “Sundance Festvalu”, a iste godine za taj film dobijam nagrade za filmsku fotografiju na festivalima u Torontu i u Herceg Novom. Ove godine je igrani film “Panama” uvršten u zvaničnu selekciju Kanskog festivala, a upravo završavam svoj treći igrani film “Igla ispod praga”. Angažovan sam i na snimanju serije “Vere i zavere”, po romanu Aleksandra Tišme.
Fotografija koja definiše moje stvaralaštvo: U mom stvaralaštvu dominira dokumentarna i portretna fotografija, a ova fotografija koju sam odabrao predstavlja jedan od čestih ambijenata u kojima sam fotografisao – šinobus.
RADIVOJ HADŽIĆ
Novinarska fotografija kao odraz realnosti
Rođen sam ’60. godine. Fotografiju sam zavoleo veoma rano, a prva znanja sam stekao na tada aktuelnim kursevima. Iako mi je već u srednjoj školi bilo jasno čime ću se u budućnosti baviti, upisao sam i završio pravni fakultet. Na pitanje zašto odgovor je vrlo jednostavan – to sam učinio zbog oca, a kad sam stekao diplomu, definitivno sam krenuo fotografskim putem. ’89. godine sam se zaposlio u „Dnevniku“. Kad radite u dnevnim novinama, podrazumeva se da „pokrivate“ sva dešavanja u gradu, kako lepa, tako i ona tužna ili dosadna. Onako, za svoju dušu, volim da slikam lepe devojke.
Fotografija koja definiše moje stvaralaštvo: Ova fotografija je nastala na ovogodišnjem festivalu “Exit”. Na njoj je igračica koja je bila na Dens areni, a poljubac šalje meni.
LUNA JOVANOVIĆ
Intimni dijalog sa svetom ideja
Bavim se vizuelnom umetnošću već šest godina. Ove godine sam završila master studije iz oblasti teorije umetnosti i medija na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, a diplomirala sam na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na Odseku za fotografiju. Bavim se aranžiranom fotografijom, a fotografsku sliku tretiram kao pozornicu koja služi realizaciji određenog koncepta. Za mene fotografija podrazumeva intimni dijalog sa svetom ideja, dijalog realizovan telom i gestom.
Fotografija koja definiše moje stvaralaštvo: Izabrala sam ovaj omaž rađen 2012. kao nešto što najbolje predstavlja moj dosadašnji vizuelni izraz. Nastao je kao odgovor na kolaž – sliku s leve strane, autorke Charlotte Bracegirdle.
BORIS BAJČETIĆ
Beležim svakodnevne, ali neobične situacije
Posvećen sam fotografiji oko šest godina iako sam zaposlen u marketingu. Volim uličnu i life fotografiju, zadovoljstvo mi je da beležim svakodnevne, ali neobične, situacije iz života običnih ljudi. One su, kažu mnogi, često duhovite i predstavljene s dozom ironije, ali mislim da je moja simpatija prema tim ljudima uvek primetna i očigledna.
Fotografija koja definiše moje stvaralaštvo: Fotografiju koju sam izdvojio nazvao sam Špijunska posla. Radoznalost i večito pitanje šta radi komšija jedna je od dobro poznatih karakteristika ljudi iz naših krajeva. Špijuni su oduvek među nama, a ovaj je jednog nedeljnog popodneva uhvaćen na delu u Kikindi. Nije znao da i iznad špijuna ima špijun, i to sa foto-aparatom.
ALEKSANDAR RADOŠ
Fotografija “dinarskog tipa”
Bavim se fotografijom tridesetak godina, a zaposlen sam u Arhivu Srbije. Na pitanje koji tip fotografije dominira mojim stvaralaštvom, po uzoru na Cvijića odgovoriću – dinarski tip. Prvi put sam ga tako definisao, ali mislim da je najtačniji izraz onoga što tražim, osluškujem i vidim u fotografiji.
Fotografija koja definiše moje stvaralaštvo: Fotografija je nastala 2006. u Parizu, kao autobiografska, uz zaista dugo čekanje trenutka kad će ptica poleteti. Uzgred, analogno je snimljena.
MILICA MRVIĆ
Komunikacija na više nivoa
Fotografijom se bavim deset godina. Godine 2011. diplomirala sam na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, Odsek fotografija. Trenutno živim i radim u Budimpešti. Režirana tj. aranžirana fotografija polje je na kojem se osećam ”kao kod kuće”. Volim da razvijam priče oko različitih tema i ideja, koje kasnije komuniciraju s posmatračem na više nivoa, a često putem brojnih, pažljivo biranih detalja. Na taj način pristupam i svojim ličnim radovima i onim naručenim i komercijalnim.
Fotografija koja definiše moje stvaralaštvo: Ova fotografija je nastala nedavno, kao deo editorijala za novu kolekciju domaćeg modnog brenda MEME.
BOJANA ANDRIĆ
Negujem analognu fotografiju
Moji fotografski počeci datiraju od srednje škole, tačnije upisom na foto-kurs 1998. godine i intenzivnom posvećenošću negativskom postupku kroz celu gimnaziju. Zatim sam se, ipak, opredelila za studije Filmske i TV kamere, gde se uz fotografiju učim pokretnim slikama i stičem iskustvo direktora fotografije, što mi je danas prevashodna okupacija i posao. Kad nisam na filmu i ako fotografije ne radim komercijalno, i dalje negujem analognu fotografiju i svaku vrstu pozitivsko-negativskog postupka, a od motiva preovlađuje portret.
Fotografija koja definiše moje stvaralaštvo: Konkretna fotografija je u stvari kvadrat izvučen sa super8mm filmske trake, na kojoj je u srebru zapisan spot Ljubavi moja, koji veoma volim, a snimljen je za grupu Goribor.
MIRKO TABAŠEVIĆ
Komercijalna, modna i budoir fotografija kao opredeljenje
Više ne mogu ni da se setim kad mi je fotografija postala ljubav, ali znam da se njome profesionalno bavim od 2003. godine. Pre osam godina sam postao deo tima “Color pressa”. Kad se ima u vidu gde sam zaposlen, jasno je da sam fotografisao bezbroj ličnosti iz našeg javnog života. Ukoliko bi trebalo da u jednoj rečenici kažem šta još radim, rekao bih – komercijalnu, modnu i boudoir (erotsku) fotografiju. Bez obzira na žanr, a budući da su modeli uglavnom bile žene, uvek sam se trudio da moje fotografije ne budu odraz “muškog pogleda na žensko telo i lepotu”, već da – u trenutku kad je fotografija spremna za objavljivanje – one njome budu podjednako zadovoljne koliko i ja.
Fotografija koja definiše moje stvaralaštvo: Ova fotografija je deo serije rađene za reklamnu kampanju brenda koji proizvodi veš i čarape. Odabrao sam je zato što mislim da u potpunosti ilustruje prethodne rečenice.
PREDRAG UZELAC
Život kao niz fotografija
Fotografija... jedna od retkih stvari koja mi nije dosadila. Jednostavno, “ušunjala” mi se u život i ostala. Otac me je u prvom srednje odveo na kurs fotografije, ali fotografije – ni blizu – nisam bio svestan još nekoliko godina. Međutim, u jednom momentu sam shvatio da neprestano nešto kadriram, komponujem, prebacujem u crno-belo, menjam, pretvaram u fotografiju, onako “na suvo”, bez kamere. Onda se pojavila mogućnost da u studentskim danima, fotografišući zaradim neki dinar, pa i da uz tu mogućnost nešo uradim za sebe. Vremenom sam postao “svoj sopstveni fotograf”, kadar da snimi momente poput onih koje je do tada, u svojim mislima komponovao. Malo-pomalo, prošlo je skoro trideset godina od kada se bavim i tuđim i svojim fotografijama.
Fotografija koja definiše moje stvaralaštvo: Ova fotografija je deo serije, koju sam nedavno uradio, pa sam je upravo zato i odabrao.