Slađana Delibašić otvara vrata svog fantastično uređenog doma na Lekinom brdu

Mada su mnogi mislili da će posle rastanka sa bivšim suprugom Đoletom Đoganijem biti „zbrisana“ sa javne scene, pevačica i igračica Slađana Delibašić ubrzo je uspela da se sama izbori i povrati svoje za kratko poljuljano mesto na estradi. Posle razlaza sa bivšim suprugom, popularna pevačica se odrekla prezimena Đogani, koje je godinama bilo zaštitno ime dens grupe u kojoj je nastupala. Počela je od nule. Trebalo je dokazati da je Slađana Delibašić podjednako vredna kao i nekadašnja Slađa Đogani, koja je sa Đoletom punila koncertne hale. Nije bilo lako, ali zgodna brineta želela je da istraje u svojoj zamisli. Trudila se da dokaže javnosti koliko zaista vredi. I uspela je u tome. Za kratko vreme usledio je njen povratak na muzičku scenu i uspešno uplovljavanje u vode mode. Danas, u kući na Lekinom brdu, pevačica uživa sa svoje dve ćerke, dvadesetjednogodišnjom Silvijom i sedamnaestogodišnjom Marinelom. I dok nam otvara vrata svog carstva, Slađa deluje raspoloženo i lepše nego ikada. „Nedavno smo renovirali kuću“, započinje razgovor Slađana i nastavlja: „Mnogo vremena provodim u svom domu, tako da skoro sav novac koji zaradim ulažem u renoviranje životnog carstva. Najviše vremena provodim u prizemlju gde se nalazi dnevna soba sa trpezarijom. Obožavam da kuvam i nadaleko su poznati moji kulinarski specijaliteti. Udovoljavam svojim princezama i ljudima koje volim. Nekada kada sam bila u braku sa Đoletom znala sam da na njegov zahtev, u šest ujutru posle nastupa, kuvam pasulj. Ni sada mi nije teško da zbog voljene osobe u četiri ujutro kuvam jela po narudžbini“, kaže pevačica.

Da li je kuća u kojoj sada živite pripala vama odmah po razvodu sa Đoletom?
– Ne. Kada smo se razišli, napustila sam kuću i otišla u manji stan sa decom. Kada su se strasti stišale, seli smo da razgovaramo kao ljudi. Materijalno mi nikad nije predstavljalo ništa u životu. Cenila sam poštenje, čast i to da je neko pravi muškarac. A to je bio Đole. Tri ili četiri godine on je živeo u ovoj kući. Posle podele imovine rekla sam mu da bih želela da se vratim i da živim u ovoj kući. Deca su veoma patila za ovim krajem i drugovima. On je to odmah prihvatio, tako da sam ja uzela ovu kuću, a druge dve su pripale njemu.

Koja je prednost života u kući u odnosi na stan?
– Ogromna, ja nikada ne bih mogla da živim u zgradi. Treba udovoljiti svim stanarima koji se stalno bune. Imaš svoj mir i nemaš komšije koje ti stalno lupaju ili viču. Pored komoditeta, velika prednost kuće je dvorište, naročito prilikom odrastanja dece.

Gajite li cveće?
– Naravno. Čim nastupi lepo vreme, dva travnata ostrva koja se nalaze u našoj bašti svake godine obogatim novim cvetnim aranžmanima. Ranije, dok su deca bila baš mala, imali smo više zelenila. Kasnije smo ga uklonili da bismo dobili više slobodnog prostora na kojem bi Silvija i Marinela mogle da se igraju.

U dvorištu se nalazi skupoceni đžakuzi?
– Da, isključivo je tu radi hedonističkih pobuda.

Posebno mesto u vašoj kući zauzimaju sauna i teretana?
– Raspored u mojoj kući je takav da u potpunosti zadovoljava sve moje potrebe. Pored velike funkcionalnosti i udobnosti u njoj se nalaze i sve ostalo što mi je neophodno da se dobro osećam. Tu je mala teretana sa spravama na kojima volim da vežbam, kao i sauna u koju idem kad god se zaželim relaksacije.

Da li je teško održavati i čistiti kuću koja ima više od dvesta kvadrata?
– Kuća ima dvesta četrdeset kvadrata. Sve sama raspremam. Jednom u životu sam poželela da imam kućnu pomoćnicu, kako bih se odmorila od svega. Ali budući da sam prava čistunica, najsigurnija sam kada sama sve raspremam. Znaj da ljudi sa estrade koji kažu da nemaju vremena za spremanje ne govore istinu, nego ih mrzi. Nikada nisam mogla da sedim dok neko drugi oko mene radi. Stvar je navike i toga koliko ste vredni.

Jesu li i vaše ćerke pedantne kao vi?
– Pored mene su postale. Na prvom mestu su im obaveze oko škole, a na drugom briga oko kuće. Najgore što može da me zadesi je da mrtva umorna dođem sa nastupa, a da ćerke ne stignu da pospreme nered po kući. To se više ne dešava jer sam imala običaj da ih u četiri ujutro, kad im je najlepše, probudim i teram ih da čiste.

Vaš otac je bio prilično strog prema vama. Kakvi ste vi prema vašim ćerkama?
– Rano sam ostala bez majke i uskraćena mi je ta vrsta ljubavi. Otac je bio katastrofa. Do osamnaeste godine sam smela da budem napolju samo do devet sati. To je bio jedan od glavnih uzroka što sam se tako mlada udala. Bila sam željna ljubavi. Čim je Đole upitao „Hoćeš li da se udaš“, odmah sam, kao iz topa, rekla: „Hoću“. Iako sam patila zbog tatine strogoće, nasledila sam je i primenjujem je na svojim ćerkama. Često se pitam zašto sam tako surova.

Kako izgleda kada se posvađate sa decom?
– Veoma sam temperamentna. U trenutku ispoljavam bes i spremna sam svašta da im kažem. Moje ćerke su na to navikle i znaju da je, kada sam u takvoj fazi, najbolje da oćute. Nikada ih nisam tukla, ali desi se da ih ponekad u afektu gađam papučom. Zaboravim da su odrasle, pa im svašta zameram. Najviše me izludi kada uveče u gradu popiju po koju čašu više, a ja to primetim. Strašno me to iziritira, a one kažu „Popile smo samo malo vina“. Još ih doživljavam kao malu decu i ne mogu da shvatim da su odrasle i da sam i ja u njihovim godinama pila vino. Ako izuzmemo to, skromne su i mnogo su dobre devojke.

Kontrolišete li ih?
– Naravno, veoma mi je bitno da znam gde su i sa kim se druže. Ako mi se ne svidi neko od njihovih drugova ili drugarica, u stanju sam da im zabranim da nastave druženje sa tim osobama. Zbog toga se dešavalo da upadnemo u konfliktne situacije, ali me na kraju uvek poslušaju. O svemu otvoreno razgovaramo. Sama ih odgajam i veoma se plašim, naročito poroka koje mogu da zavedu. Ličnim primerom, bavljenjem sportom i plesom nastojim da im ukažem na prave vrednosti. Potpuno verujem u izreku „Kakva majka, takva ćerka“. Silvija ima dečka već dve godine, a Marinela je odnedavno dobila dozvolu da izlazi subotom. Ostaje u gradu do dva ujutro. Znam gde je i uvek odem po nju kolima i dovezem je kući. Najvećim uspehom smatram to što mi je bivši suprug nedavno rekao: „Stvarno si dobra majka i ponosan sam na sve to što si uradila za našu decu“.

Marinela se sprema da postane pevačica, dok Silvija drži kozmetički salon?
– Marinela odlično peva. Završila je pevanje kod Aleksandre Radović i ima neverovatno dobar i jak glas. Međutim, ona ne vidi svoju karijeru u našoj zemlji, već samo negde u inostranstvu. Trudim se da pronađem neke kontakte da se uradi pesma koja bi se poslala na inostrano tržište. Silvija je totalno drugačiji tip. Dok je bila mala, svirala je klavir i fenomenalno pevala. Sada je pronašla sebe u našem kozmetičkom salonu koji se zove kao moja pesma „Baš to“. Silvija je odlična gazdarica. Đole uvek kada dođe u solarijum pita: „Ćero, je l’ treba da platim?“ Ona ponosno odgovori: „Ne, tata, nikako, kuća časti“.

Budući da u kući žive tri žene, da li se posvađate oko korišćenja toaleta?
– U našoj kući žive četiri žene. Pored nas tri tu je i naša kuca Samba, pitbul. Molim vas, nemojte nju da izostavite. Imamo dva toaleta u kući, tako da nemamo običaj da se svađamo oko toga. Njih dve se posvađaju između sebe, ali pre svega zbog garderobe. Onda dođem ja i dreknem i sve bude u najboljem redu. A ako se nekada desi da uzmu moje stvari, iskreno, dobijem ospice. Preture ceo moj ormar i nikada mi ne vrate sve stvari na svoje mesto.

U vašem domu nalazi se simpatičan točak na kome vise farmerke?
– Tako je, taj koristan točak sam kupila kada sam gostovala u Sarajevu. Idući duž puta gde se prodaju stare stvari zapazila sam ga i kupila za svoj dom. Prijatelj mi ga je opremio kukicama i učinio funkcionalnim u skladu sa mojom zamisli.

Pravite li žurke u kući?
– Kada sam ja negde na nastupu u inostranstvu, a kćerke znaju da se neću vratiti te noći one prave žurke. Jednom sam se iznenada vratila i zatekla tridesetak prljavih čaša i tanjira. Međutim, u dvorištu živi komšinica koja mi sve živo prenosi i koja tvrdi da su tihe kada organizuju zabave.

Pored pevanja, nedavno ste počeli da se bavite modom.
– Pored lansiranja modne linije u okviru firme „Konto bene“, moj prijatelj i ja uzeli smo licencu firme „Custom 09“. Preko interneta svaki kupac će moći da kreira svoje omiljene patike. Na njihovom sajtu može da se vidi da Fifti Sent kreira i isključivo preko njih kupuje svoje patike. I ja sam nedavno dobila svoj par.

Možete li sebe da zamislite sa mlađim muškarcem?
– Ne, nikako. Muškarac mora da bude stariji, jer intelektualno žene su predodređene da prednjače. Klinci me u životu ne interesuju. Ne bih mogla da budem sa nekim ko je deset ili petnaest godina mlađi od mene, nikada. Pa čak ni na jednu noć.

Budući da ste sada u najboljim godinama, da li biste se ponovo udali i rodili još jedno dete?
– Ne opterećujem se time. Uživam u životu, mada, ako bi se pojavio princ na belom konju koji bi ispunio sva moja očekivanja, zašto da ne? Oduvek sam priželjkivala da imam sina. Mislim da bi me u četrdeset prvoj godini, kada moje telo i dalje savršeno izgleda, još jedna trudnoća veoma podmladila. Madona je rodila u četrdeset petoj i savršena je.

Piše: „Hello!“
Foto: „Hello!“