Danijela Dimitrovska Amidžić iza L&Z kamere
Piše: Brankica Treskavica
Nedavno ste imali priliku da pogledate video intervju i kako je proteklo snimanje martovske naslovnice sa Danijelom Dimitrovskom Amidžić. Nama je bilo veoma zabavno dok smo se družili sa Danijelom, a evo o čemu smo još ćaskali dok smo je snimali…
- Kad dogovarate fotografisanje, šta vam je najvažnije – šminker, stilista, fotograf?
Sve! Budući da sam mnogo radila u inostranstvu, smatrala sam da se podrazumeva da su svi na visokom profesionalnom nivou. Zato nikad nisam insistirala na tome da me šminka neki poznati šminker, već sam govorila – svejedno je. Međutim, nekoliko loših iskustava me je nateralo da se tim pitanjem i te kako pozabavim. S „Lepotom i zdravljem“ je uvek sve bilo baš onako kako treba, jer je ekipa odlična, a Miloš je moj dobar drug.
- Koja snimanja pamtite bilo po nečem izuzetno dobrom, bilo po tome što su se pretvorila u katastrofu?
Dobrih je bilo bezbroj, a kad govorimo o lošim opet moram da se prisetim šminkera iz prethodnog odgovora. Kad sam se pogledala u ogledalo, nisam mogla da verujem na šta ličim. Lice mi je bilo boje cigle, a vrat potpuno beo.
- Na Instagram postavljate fotografije, na kojima nemate ni malo šminke.
To sam ja! Šminkam se samo kad radim ili za neke jako važne događaje. Nekad stavim malo ajlajnera, ali ništa više od toga.
- Da li vam je tetovaža, koju imate na ruci, nekad zasmetala u poslu?
Nije, zahvaljujući fotošopu i specijalnim korektorima, koji su baš za to napravljeni. Danas skoro sve manekenke imaju tetovaže i to mnogo više od mene.
- Sudeći po društvenim mrežama, volite da se nađete i u ulozi fotografa.
Sjajna je stvar što svaki dobar telefon ima kameru sa mnogo piksela, a on je uvek u tašni. Ranije mi se stalno dešavalo da fotoaparat zaboravim u hotelskoj sobi, u stanu… Zato iz tog perioda nemam mi približno toliko fotografija, koliko bih volela.
- Da li je komplikovano kad su u kući i beba i pas?
Pepika je kupljena još pre tri-četiri godine i, bukvalno, ima tretman kao da je član porodice, a najviše vremena provodi s mojim roditeljima. Kad je stigao Matija, bila je prilično ljubomorna, naročito kad ga drži moja mama, koja o njoj najviše brine. Sada je, već, shvatila šta se dešava, a mi smo se trudili da se ne oseti zapostavljeno. Počela je da „čuva“ Matiju, tako da kad ga stavimo u njegovu ležaljku, ona odmah sedne na pod, nedaleko od njega.
- Šta sada „nikako ne stižete“, a pre ste baš voleli da radite?
Ne stižem da odem kod frizera, na manikir i pedikir. Već mesec dana zovem mog frizera Vladu i kažem mu da ću uskoro da dođem. Na kraju mi je rekao – nemoj ništa da najavljuješ, samo se pojavi.
- Da li stižete da gledate Ognjenove emisije?
Moram da priznam da to već dugo ne činim, pre svega zbog termina. U to vreme hranim Matiju, uspavljujem ga, peglam njegove stvaričice… Kad on zaspi, nastojim da odmah i ja legnem, kako bi što više pratila njegov ritam spavanja.
- Da li Matiji puštate Flamingose kad hoćete da ga smirite?
Puštam mu „Medu Brundu“, ali više zato što se tako šalim sa Ognjenom, jer kad negde odemo na put, deca čim ga vide počnu da viču – Meda Brundo. Rekla sam mu da, baš zbog Matije, mora da napravi neku novu dečiju pesmu.
- Da li ste sada, kad izgledate kao pre trudnoće, poželeli da odete u neki veliki šoping?
Dok sam bila u drugom stanju, nisam htela da kupujem ništa novo, jer sam – budući da volim da nosim šire stvari – mogla da obučem većinu svojih starih majica, džempera, pa i pantalona. Sada jedva čekam da sebi nešto kupim, ali sačekaću da prođe zima i da stignu nove kolekcije.
- U kojim gradovima najviše volite da kupujete?
Njujork je idealan, ali pošto još neću putovati tako daleko, radovaću se evropskim prodavnicama. Zavisi gde će me posao odvesti, ali bih volela da to budu Pariz ili Barselona, jer u tim gradovima postoji mnogo radnji sa stvarima kakve se meni dopadaju.
- Umete li da budete racionalni u prodavnicama bebi garderobe, pa da kupite samo ono što Matiji treba?
Mada bih mu kupila sve što vidim, na vreme sam shvatila koliko bebe brzo prerastu stvari. Ono što je nosio pre mesec dana, već pakujemo i šaljemo Ognjenovoj sestri, koja ima devojčicu rođenu mesec dana posle Matije.
- Roditelji i onako radije devojčicama oblače plave stvari, nego dečacima roze.
Ja sam uglavnom kupovala neutralne, jer mi se više dopada, recimo, bež. Majke možda i ne bi vodile računa o tome, ali očevima je to jako bitno. Ognjenu je nezamislivo da Matija ima nešto roze, čak i kad ga podsetim da on nosi majice svih boja.
Foto: Nemanja Maraš/Life Content, Instagram