Duda Alapača: A šta vi još čekate…?

Autorka teksta: Duda Alapača

A šta vi čekate – je pitanje koje mi, u zadnje vreme, izaziva turbulencije u stomaku. To mu dođe otprilike, ono odma’ posle kako ste, šta radite, o Beba baš porasla, a šta vi još čekate? Ili ‘de si, bre, Dudo, sto godina te nema, ni da se javiš, šta – samo jedno dete… pa šta još čekate…?

[inlinetweet prefix=““ tweeter=““ suffix=““]Šta još čekate je, inače, omiljeno pitanje na slavama, (odmah posle za koga ste glasali i kolika ti je plata)[/inlinetweet], na rođendanima, (e nek’ je srećno, pa dogodine da dođemo na babine, vreme ti je, snajka…), čak i na ulici, (‘bardan komšinice, ka’ će to drugo…?).

[inlinetweet prefix=““ tweeter=““ suffix=““]Otprilike svi imaju pravo da ti ga postave, a ponajviše babe, strine i tetke, i to po principu – što dalja rodbina – to nezgodnija pitanja.[/inlinetweet] Pitanje redovno prati ‘’onaj’’ pogled, uz poneko hahahapihihi, ili upiranje prsta u abdomen subjekta. Neretko, pitanje poprima i druge, prikrivene oblike tipa radite li vi šta ili ima li šta novo…?

Neki čak odu i korak dalje u tom đavoljem unakrsnom ispitivanju, te nije se čuditi ako usledi i ono čuveno jel’ nećete ili ne možete, ko ima problem, ti ili on, i na kraju – koristite li šta…? Pa mislim, pijete li šta…? Čajeve, travke neke, lekove…?

Ok. Dosta. [inlinetweet prefix=““ tweeter=““ suffix=““]Želim da obavestim širu i užu familiju, prijatelje i sve zainteresovane strane u procesu da još uvek nismo rešili i da ne znamo kad ćemo. [/inlinetweet]Ali, onog trenutka kad kućni savet izglasa nešto novo s dvotrećinskom većinom, objavićemo na svim društvenim mrežama i poslati aber celom selu. I da, posebno zahvaliti i postekspresom uputiti pola kila ratluka baba Milevi iz Gorevnice Gornje, zadnja pošta Mrčajevci, koja evo dve godine ne spava od brige jer, sirota, ne zna šta mi to, zaboga miloga, čekamo?!

A sad – ozbiljno. Znam ženu koja ih ima troje. Tri, pet i sedam godina. Iliti, što reče Vlada – 357. Mali kalibar, dobro prihvaćen od ženske populacije. Odličnih balističkih performansi, u stanju je da vas odbrani od prijatelja, poznanika, rodbine, sačuvaj i sakloni, udvarača. Jer, da vidim ko sme da priđe ženi koja ima 357…!?

Elem, da su joj i Tri i Pet i Sedam (ko će još popamtiti imena) živi i zdravi, al’ ne sećam se kad sam je videla puštene kose, ili, sačuvaj Bože, na štiklama. Sedam godina ta se žena ne odvaja od kolica i pelena, taman jedno prohoda, kad eto ti ga drugo. I misliš – to je to – kad ono međutim – eto ga opet, još jedan isti takav samo u manjem pakovanju. Pa, dobro, svega ti, kako je to kad imaš troje…?

Ah, kako… [inlinetweet prefix=““ tweeter=““ suffix=““]Triput više obaveza, da se ne lažemo. Mislila sam – jedno k’o nijedno, dvoje kao jedno, pa ako smo mogli dvoje – možemo i treće… [/inlinetweet]ali… troje dece je posao s punim radnim vremenom, plus prekovremeni sati. Uvek, ali uvek nekom treba nešto. Omiljena igračka. Užina. Brisanje guze. Amputacija stranog tela iz uha, grla, nosa, s akcentom na klikere i deliće iz kinder jaja. Vazda neki belaj.

Mislim, to ti kod nas ovako izgleda – ako dvoje spava, treće je budno, sva je prilika i gladno. Ako je treće sito, prvom se piški, drugo boli stomak. I dok uspavljuješ ono što više nije gladno, prvo tetura s prepunom nošom po kući dok drugo – naginje li naginje kečap iz frižidera.

Naravno, odmora nema. Broj 7 će ožedneti onog sekunda kad sedneš da predahneš. Ustaćeš i sipaćeš mu sok. Sešćeš ponovo. Istog momenta, broj 5 će zatražiti taj isti sok. Ustaćeš ponovo. Upitaćeš, onako usput i broja 3 da li je žedan. Reći će da nije. Sigurno nisi žedan – ponovićeš pitanje. Sigurno. Sešćeš. Sa strepnjom ćeš uzeti daljinski u ruke. Možda uspeš da pogledaš pola reklame za probiotik…? Mama, žedan sam – reći će broj 3. (Ok, rekla sam – možda.)

Pritom, svi oko tebe će biti ubeđeni da znaš šta radiš – jer kao – majka si troje dece – nije šala. Niko ti više ne deli savete. Nažalost – niko više ne nudi ni pomoć. Nema ni pitanja. Je li jeo? Spavao? Bljucnuo? Kad…? A pupak, kako je pupak…? Jer, [inlinetweet prefix=““ tweeter=““ suffix=““]s troje si i majka i pedijatar i, vrlo verovatno, majstor okultnih veština.[/inlinetweet]

A onda – tu je i osećaj krivice. Ti si jedna a njih je troje. Pritom, imaš samo dve ruke. Da li sam dovoljno dobra? Da li ih volim podjednako? Da li provodim dovoljno vremena sa Tri, Pet i Sedam…? Jer, kad imaš jedno – pričaš priče, igraš se, pohađaš kurseve, aktivno učestvuješ u odgoju. S dvoje – trudiš se da im obezbediš tri obroka dnevno i bioskop nedeljom. S troje – s troje samo gledaš kako da ih ne pogubiš u tržnom centru, i kući vratiš u istom sastavu. Kvalitetno provedeno vreme, pričanje priča i onaj odgoj od malopre postaju misaona imenica. Topla supa i suva guza – utešna nagrada za 357. Uostalom, previše pažnje kvari decu.

Srećom, medalja ima i drugu stranu. Kada treći put radiš jedno te isto – stvari bivaju opuštenije. Oni retki gosti koji navrate da vide tvoju treću bebu ne prolaze kroz sterilizaciju u predsoblju, ne polivaš ih asepsolom i konačno, ne moraju da nose hirurške maske u prisustvu bebe. Treće dete slobodno puže po kući, a igračke se ne otkuvavaju na devedeset. Za treće dete važi pravilo ‘’pet sekundi’’ i gle čuda – nije mu ništa! Takođe, kod broja 3 shvatiš da i napolitanke za ručak ponekad mogu da prođu.

[inlinetweet prefix=““ tweeter=““ suffix=““]Naravno, ima momenata kada se upitaš zašto mi je sve ovo trebalo.[/inlinetweet] Ima momenata i kada se s čežnjom prisetiš vremena kada si bila majka jednog deteta, redovno odlazila na depilaciju i spavala čitavih šest sati u komadu. Ima momenata kada ti treba Fender da ih nadjačaš. Ali tu je ljubav. I to puta tri. Kad te nedeljom ujutro zagrli šest ruku, kada, umesto jedne, dobiješ tri čestitke za Osmi mart, a Zubić vila se pretplati na noćenje s doručkom, e – onda znaš da je vredelo… – reče i uzdahnu. Uzdahnuh i ja. Broj Tri dotrča do nje plačući i šapnu joj nešto na uvo. Pet i Sedam se sakriše iza kola.

Alo vas dvojica, šta sam ja rekla za gađanje kamenjem…? Ako ne budete dobri, odma’ idemo kući! Idi, igraj se slobodno, neće ti ništa. Ma, sigurno, kad ti kažem… A ti, Dudo, šta ti još čekaš …?

Pišite Dudi na [email protected]!