Higijena: KOLIKO ČESTO je zdravo?

U KUPATILU

ŠTA? Četkica za zube
Rizici: Nedavno sprovedeno istraživanje otkriva da četkica za zube sadrži oko deset miliona mikroorganizama, uključujuci gljivice i visok procenat potencijalno smrtonosnih bakterija, kao što su stafilokokus, streptokokus i ešerihija koli. Štaviše, ovi mikroorganizmi sposobni su da, već minut nakon što ste napravili ranicu na desnima, prodru u vaš krvotok.

Kada je treba zameniti? Bar svaka tri meseca. Takođe, uzmite novu cetkicu nakon što ste preležali prehladu. Bakterije mogu da se zadrže u dlačicama četkice i da ponovo uzrokuju infekciju. Nikada nemojte da koristite tuđu četkicu, niti da pozajmljujete svoju!

ŠTA? Peškir za tuširanje
Rizici: Peškir koji koristite nakon kupanja ili tuširanja pravi je „raj“ za bakterije! No, većina ljudi živi u zabludi da peškir ne treba često menjati, jer ga koristite kada ste generalno cisti. Ipak, cinjenica je da nakon svakog tuširanja ili kupanja peškirom uklanjate površinski sloj celija kože, a to znaci da se bakterije ubrzano razmnožavaju u pogodnoj sredini – u vlažnom peškiru. Kao posledica toga, infekcije, naročito kožne, mnogo se brže šire preko peškira – infekcije kože i mekih tkiva, kao što su celulitis i cirevi.
Kada ga treba zameniti? Dva puta nedeljno. Peškire treba prati na temperaturi od (bar) 60 ºC. Osim toga, nikada ih nemojte deliti sa članovima porodice.

ŠTA? Brijač
Rizici: Tokom brijanja, oštre ivice brijaca se krune i vremenom postaju tupe, dok ga redovno potapanje u vodu (i odlaganje vlažnog brijaca) dodatno otupljuje. Na tupim brijačima nakupljaju se izumrle ćelije kože, zbog cega cesto nastaju ranice na koži (koje mogu i da se inficiraju), urasle dlačice i druge iritacije. Iako retko, patogeni mikroorganizmi koji se prenose krvlju (kao što je hepatitis B) mogu da se prenesu brijacem.
Kada ga treba zameniti? Čim primetite da brijac više nije dovoljno oštar. Naravno, nemojte nikada pozajmljivati brijač od supruga, vec koristite svoj.

U SPAVAĆOJ SOBI

Rizici: Ujutro kada budete nameštali krevet, razmislite o ovome: Oko 10% težine jastuka „starog“ dve godine cini isperutana koža, grinje i njihov izmet! Ovaj „otpadni materijal“ može da uzrokuje alergije jer sadrži određenu količinu želudacnih enzima grinja. Kada se udahnu iz jastuka, oni mogu da izazovu alergije, a potom i rhinitis – zapušen nos, svrab nozdrva, sekreciju i kijanje. Ako se ne leči, rinitis može da izazove ozbiljnije infekcije, kao što su sinusitis I upala uha. Donedavno, osobama koje pate od alergija (astme ili ekcema) savetovano je da izbegavaju perjane jastuke, jer se smatralo da upravo ovaj materijal izaziva tegobe, a ne sinteticka punjenja. No, nedavno sprovedena istraživanja pokazuju da je veca količina alergena, naročito grinja, u sintetickim nego u perjanim jastucima.
Kada ga treba zameniti? Perite jastuk svaka tri meseca i zamenite ga novim svakih šest do dvanaest meseci.

ŠTA: posteljina
Rizici: Stalno odlažete pranje jorgana i ćebadi? U tom slucaju, otkrićemo vam činjenicu koja ce vas naterati da ih operete, i to odmah! Naime, istraživaci su otkrili da su jorgani i druge vrste prekrivača velika pretnja za zdravlje. Oni sadrže žive i mrtve grinje, ljuspice kože, jajašca grinja, zrna polena, cak i telesne tečnosti. Čak i ako možete da se setite kada ste poslednji put oprali jorgan ili ćebe, i redovno menjate posteljinu, velike su šanse da se u njima ipak nalaze tragovi alergena (grinja, bakterija i spora gljivica).
Kada ga treba zameniti? Jorgane i ćebad perite, ili nosite na hemijsko cišcenje, svako pola godine i perite posteljinu svake nedelje, na temperaturi od najmanje 60 stepeni (ovim postupkom oslobodićete se prašine i ubiti grinje). Takođe, obavezno peglajte posteljinu na najvišoj temperature koju trpi taj materijal, jer ćete na taj nacin uništiti grinje.

ŠTA? Dušek
Rizici: U proseku, dušek može da sadrži od 100.000 do milion grinja. Osnovni razlog zbogkojeg je dušek idealan rasadnik grinja jeste vlaga koju emituje naše telo tokom noci. Sudeci prema naucnim istraživanjima, ta kolicina nije uopšte mala i može da iznosi i 2 dcl! Ako tome dodate nedeljnu kolicinu isperutane kože, od 5 do 10 g, cime se hrane grinje, onda vam postaje jasno zbog čega ove štetocine „obožavaju da žive“ u našim krevetima. Ipak, najštetniji je izmet grinja, koji najcešce uzrokuje astmu i ekcem.
Kada ga treba zameniti? Zamenite dušek svakih osam do deset godina, usisavajte ga bar jednom mesečno i okrećite drugu stranu svakih šest meseci. Takođe, možete odneti dušek u servis za hemijsko čišcenje.

U CIPELARNIKU

ŠTA? Patike
Rizici: Ova vrsta obuće nesumnjivo je najudobnija i jedina adekvatna za bavljenje sportom. Ipak, ako su izgubile „amortizujuci“ efekat (istanjen đon i anatomski ulošci), onda cete osecati veći pritisak na stopalo, nožne clanke, kolena i kukove, zbog cega cete imati grčeve u listovima. Osim toga, naučnici su utvrdili da se u starim patikama nalazi 100 puta veca količina gljivica i bakterija nego u WC šolji nakon što ste povukli vodu!
Kada ih treba zameniti? Brzina propadanja patika, razumljivo, zavisi od toga koliko ih često nosite i za koje aktivnosti ih koristite. Jedno od sportskih pravila jeste da kupujete patike svakih osam meseci (ako u njima prelazite u proseku 24 km nedeljno). No, ukoliko ulošci i đon pocnu da propadaju pre isteka ovog perioda, onda i ranije. Ako se bavite različitim sportovima, kao i kada su u pitanju patike za specifične sportske grane, menjajte ih već nakon 60-70 sati aktivnosti.

U VAŠEM ORMANU

ŠTA? Grudnjak
Rizici: Čak i ako se mnogo ne znojite, grudnjak naleže direktno na kožu i upija znoj koji omogucava razmnožavanje bakterija. Ako ne perete redovno grudnjak, rizikujete pojavu akni. Osim toga, stari grudnjaci gube elasticnost i ne pružaju adekvatan oslonac grudima, zbog cega vremenom možete da oštetite osetljive ligamente koji drže grudi. Reakcija koja nastaje u kontaktu znoja i metalnih delova grudnjaka može cesto da izazove dermatitis.

Kada ga treba zameniti? Zamenite grudnjak bar jednom godišnje i perite ga nakon dva dana nošenja. Izbegavajte upotrebu takozvanih bioloških deterdženata i omekšivaca rublja, jer ova sredstva razgrađuju vlakna likre, te znato smanjuju elasticnost grudnjaka.

U KUHINJI

ŠTA? Sunđeri i sunđeraste krpe
Rizici: Sunđerasta krpa (popularno nazvana „truleks“) može da bude kontaminirana bakterijom ešerihija koli, koja se obično nalazi u sirovom mesu. Istraživanja pokazuju da cak 75% sunđerastih krpa u svim domaćinstvima sadrži brojne bakterije, uključujući i ešerihiju koli. Sunđeri za pranje sudova još su gori! U njima se nalazi mnogo više kolonija bakterija nego u sunđerastim krpama. Ispitivanja su potvrdila da se sunđeri i sunđeraste krpe menjaju samo jednom mesečno u 70% domacinstava, kao i da ih 87% ljudi nikada ne ispira u cistoj vodi!

Kada je treba zameniti? Nakon svake upotrebe, sunđer i sunđerastu krpu treba temeljno oprati u vodi u koju ste dodali nekoliko kapi deterdženta za sudove i varikine. Takođe, menjajte ih svake nedelje!

ŠTA? Kuhinjska krpa
Rizici: Kuhinjske krpe zauzimaju visoko mesto na listi potencijalnih uzročnika trovanja. One su obično vlažne, pune bakterija sa ruku i iz hrane i najcešce se suše na radijatoru, što je idealna sredina za razvoj bakterija. S obzirom na to da većina ljudi ne pere kuhinjske krpe dovoljno često, one su jedan od ubedljivo najopasnijih izvora zaraze. Eskperti kažu da nikada ne treba brisati ruke kuhinjskom krpom jer to može da izazove prenošenje bakterija sa jedne površine na drugu. Zapravo, da se pitaju samo stručnjaci za higijenu i zdravlje, upotreba pamučnih kuhinjskih krpa bila bi odavno zabranjena, a koristili bi se samo papirni ubrusi. Kada je treba zameniti? Svakog dana ih treba prati na temperaturi od najmanje 60 ºC.