Piletina

Ne, nema seksualnih konotacija…

To koliko ja volim da jedem, može da bude tema zasebnog teksta i to da ide u nastavcima… Svakog dana… Deset godina.

Moje prehrambene analogije i navika da sve živo objašnjavam preko hrane već su pomalo dosadn… Legendarne! E, imam jedno opažanje koje bih podelio sa celim razredom.

Ženama nedostaje gastronomskog avanturizma! Treći put ove nedelje išao sam u kineski restoran jer sam pronašao jako jeftin, a dobar, a mrzelo me da kuvam. Zapravo, mrzelo me da perem posle kuvanja.

I, tamo sedim, i sedim, i sedim (i jedem i jedem i jedem) i gledam šta naručuju žene. Piletinu! I to jelo koje ja nazivam Dosadna Piletina. To je ona sa nekim običnim povrćem, umrljana u soja sos. Piletina, pa piletina… I to ta ista, stalno.

Jedna žena (od 12) je uzela sa kikirikijem (Wow! Dilvlja mačkica! Kinky!), a jedna je bila vegetarijanka. Kad su u paru, jedna obavezno izjavi: „To stalno jedem!“, kao da je to nešto za ponositi se. A ja tamo krstarim menijem i idem redom, sve da probam!

Rekao sam sebi: sedeću ovde dok ne naiđe neka koja će uzeti junetinu i ima da je pitam da izađemo. Ako naruči svinjetinu, zaprosiću je! Majke mi!

Gledao sam skoro sve epizode „Seksa i grada“, ali izgleda da jedino nisam onu u kojoj je odlučeno da se jede samo piletina, a moram i pitati koleginice da li i svi ženski magazini propovedaju isključivo piletinu. Ovo ne može biti samo od sebe!

Uglavnom, sedeo sam skoro 45 minuta, odustao i otišao… Sam, ali sit!