#ProFemina2017: Lena Kovačević: Veliko je pitanje gde je, danas, granica pristojnosti?

Sledećeg utorka, na ProFemina konferenciji, bavićemo se i “Lepotom bez filtera”. Jedna od panelistkinja je Lena Kovačević, s kojom pričamo o filterima u fotografiji, ali i u životu. Na samom početku razgovora, Lena nam je rekla da je fotografija, uz muziku i kozmetiku, jedna od njenih većih strasti.

Razgovarala: Brankica Treskavica

Foto: Nataša Kukić

“Kad su se pojavili filteri, na njih nisam gledala kao ispomoć fizičkoj lepoti, već fotografskom umeću. Što reče moja prijateljica, svi smo odjednom postali Patrik Demaršelije” – kaže Lena. “Sarađujem s mnogo divnih fotografa, pa znam kako se jedna obična fotografija pretvara u nešto spektakularno. U tom smislu volim filtere, ali – sa druge strane – primećujemo preterivanje koje nekad ide dotle da se potpuno promeni čovekov izgled. Filtere radije koristim za fotografije na kojima nisam ja”.

■ Šta kažeš fotografima posle slikanja, a pre obrade fotografija?
Više sam opterećena načinom na koji se određena garderoba slika, nego izgledom lica i kože, jer ne volim kad se tu pretera s obradom. U Srbiju taj trend još nije stigao u većoj meri, ali u inostranstvu su fotografije sve „sirovije“. Na crvenom tepihu su žene sve manje našminkane, odnosno takva je tendencija je da sve deluje laganije i prirodnije.

■ Na promociji pesme “Zauvek“ bilo je nemoguće ne zapaziti da imaš odličnu figuru. Reci nam “recept”.
Hvala na komplimentu. Često umem da budem kritična prema sebi, jer sigurno je da uvek sve može bolje – u svemu, ali onda se vratim na to koliko sam zahvalna za sve procese koje sam prošla u svom telu i sa svojim telom. Hvala Bogu, u tri godine rodila sam dvoje dece. Danas se trudim da vodim računa i o ishrani i o fizičkim aktivnostima, onoliko koliko za to imam i vremena i snage. Naročito uživam u plivanju, jer je ono za mene mnogo više od fizičke aktivnosti. Nisam revnosna kao neke žene oko mene, ali tempo života i trčanje za decom pomažu i u borbi sa kilogramima.

Foto: Nataša Kukić

■ Kako uspevaš da odoliš slatkišima, kad si od prošle godine vlasnica poslastičarnice „Galeto Freddo“?
To i ne pokušavam, već se trudim da uzimam male količine, takoreći “testere” 🙂 Roditelji male dece znaju koliko se često ide na dečije rođendane. Nekad je to i dva-tri puta nedeljno, a zna se da rođendana nema bez sečenja torte. Za mene je to najlepši trenutak svake proslave, pa i ne pomišljam da ne uzmem parče torte, ali i ono je vrlo malo. Ukoliko uzimam komad slatkiša, onda zaista znam odakle dolazi i od čega se sastoji, da je svež i kvalitetan… Odatle i želja za gelateriom i poslastičarnicom.

■ Kad je reč o prisustvu u medijima, u kojoj meri treba imati „filtere“?
Veliko je pitanje gde je, danas, granica pristojnosti. Uvek sam jako poštovala ljude čiji smo rad svi dobro znali, a iz njihovog privatnog života je bio poznat tek poneki podatak. Divim se ljudima poput Zdravka Čolića ili Bajage, koji su upravo takvi primeri. Lepo je i prirodno znati nečije stavove, ali ne nužno i njegovu intimu.U tom smislu izražavanja sebe filteri nisu potrebni, jer mislim da je ružno kad si jedan privatno, a sasvim drugačiji u medijima. Čovek treba da bude spontan ali – sa druge strane – internet vreme nam je donelo to da ljude, čija dela poštuješ, odjednom gledaš u najintimnijim trenucima. To je, ako tako možemo da kažemo – ozbiljna promena PR-a u odnosu na neka ranija vremena. Mislim da određene granice, baš kao i filteri, treba da postoje, jer su prirodni i normalni. Time opet dolazimo do onog, bezbroj puta ponovljenog – važna je mera.

Pročitajte i... #ProFemina2017: Smile break by Ivan Tomić https://www.lepotaizdravlje.rs/profemina/profemina2017-smile-break-by-ivan-tomic/