Sava Šumanović
TUŽNA SUDBINA GENIJA
Portret: Šumanović je rođen u Vinkovcima, u porodici uglednih šidskih građana, koji se 1900. godine, zajedno sa Savom, vraćaju u zavičaj. Završio je Realnu gimnaziju u Zemunu i diplomirao na Višoj školi za umjetnost i obrt u Zagrebu. Pariz kao nadahnuće: Godine 1920. odlazi u Pariz, gde pod uticajem istaknutog likovnog pedagoga i umetnika Andrea Lota nastaju najznačajnije kubistički orijentisane slike u istoriji našeg slikarstva. U leto 1921. vraća se u Zagreb i priređuje izložbu slika u novom stilu, ali ne nailazi na razumevanje konzervativne kritike i publike.
Tokom 1925. Sava se vraća u Pariz, gde 1926. izlaže na Jesenjem salonu. Ugledni francuski časopisi pišu o Savi i reprodukuju mu slike. Tada je naslikao čuveni Doručak na travi i najznačajnije delo - Pijani brod. Život u Šidu: Otežani uslovi rada doveli su umetnika do nervne iscrpljenosti, pa se 1928. vratio u Šid, na oporavak. Tada su nastale prve slike na kojima beleži jedinstvenu svetlost i atmosferu zavičaja. Te godine izložio je i slike nastale u Parizu, u koji se vratio nakon dobre kritike. Zbog zdravstvenih problema vraća se u Šid i potpuno se posvećuje slikanju. Druga polovina tridesetih prošlog veka donela mu je uspeh, a izložba u Beogradu 1939. učvrstila njegovu poziciju među najistaknutijim slikarima 20. veka. Drugi svetski rat prekinuo je uspon umetnika – 1942. streljan je u Sremskoj Mitrovici od strane pripadnika ustaškog pokreta.
ŽELJKO ŠKRBIĆ
Potpuna posvećenost stvaralaštvu
Doktorirao je fiziku na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu i trideset godina bavio se naučnim i pedagoškim radom. Nakon toga prešao je na Akademiju umetnosti u Novom Sadu, gde radi kao profesor na Katedri za fotografiju i audio-vizuelne medije.
Najjači utisci iz galerije: Broj slika koje je Sava Šumanović naslikao u veoma kratkom periodu, potpuna posvećenost stvaralaštvu, iskreno i nesebično davanje celog sebe, put je kojim bi trebalo da korača svako ko se bavi umetnošću. Za mene je to osnovno naravoučenije od velikog umetnika.
Slika koja me je inspirisala: Dvoumio sam se između dva rada, a to su Pijani brod i fantastičan nepotpisani pejzaž iz 1941. godine, toliko minimalistički da prosto pleni svojom lepotom. Intuitivno sam, ipak, odabrao pejzaž, ali u nekom sasvim drugom kontekstu i sagledavanju ovog umetničkog dela.
NEBOJŠA BABIĆ
Žena kao večita inspiracija
Vlasnik je Orange studija, koji više od petnaest godina učestvuje u raznim marketinškim projektima. Preko neprofitnog projekta O3ONE, koji ove godine proslavlja desetogodišnjicu rada, realizovao je blizu 500 kulturnih događaja različite sadržine. Od početka do danas, O3ONE su podržavali Ministarstvo kulture i gradski Sekretarijat za kulturu, kao i mnoge firme.
Najjači utisci iz galerije: O slikama Save Šumanovića se mnogo zna i mnogo je već rečeno, tako da ću akcenat staviti na posvećenost ljudi u ovoj instituciji, koja je važna za našu sredinu i istoriju. Zahvaljujući radu na projektu O3ONE, mnogo su mi bliži problemi, prepreke i okolnosti s kojima se susreću.
Slika koja me je inspirisala: Još uvek vagam što se tiče izbora slike ili serije. Sigurno je samo da će to biti jedna od onih na kojima je prikazana žena.
IRENA SAVIČIĆ
Nepravedno zapostavljeni dečji portreti
Ljubav prema fotografiji planula je još u detinjstvu, kada je dobila prvi foto-aparat, a nastavila je da je razvija nakon završene Akademije umetnosti, na smeru Dizajn svetla, gde je trenutno na master studijama. Irena je učestvovala na više grupnih izložbi u Beogradu i objavljivala radove na inostranim portalima posvećenim fotografiji.
Najjači utisci iz galerije: Poseta Galeriji Sava Šumanović otvorila mi je nove vidike, u smislu tema i stila koje ranije nisam istraživala, a koje je ovaj veliki umetnik prikazivao bojama i svetlošću kako je samo on to umeo.
Slika koja me je inspirisala: Odlučila sam se za Devojčicu sa pletenicama, jedan od njegovih dečjih portreta, koji me je inspirisao da pokušam da razmišljam i stvaram onako kako bi to, možda, Sava danas radio.
NEMANJA MARAŠ
Diplomirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, na odseku fotografija. Primarno profesionalno interesovanje mu je modna fotografija. Radio je u modnoj industriji sa vodećim dizajnerima i modnim kućama. Voli da posveti vreme ličnim projketima koji su okrenuti konceptualnoj umetnosti.
Slika koja me je inspirisala - Lubenice: Odlučio sam se za ovu sliku mrtve prirode jer sam hteo sebi da zadam izazov, odnosno nateram se da radim nešto što do sada nisam. U svom poslu mahom slikam ljude tako da mi je ovo bilo potpuno novo i ispunjavajuće.
JOVANA MLADENOVIĆ
Neverovatni Savin duh
Diplomirala je fotografiju na Akademiji primenjenih umetnosti. Pre nego što ostvari svoj san i ode za London, želi da uživa u radu u svojoj zemlji, s ljudima punim ambicije i kreativnosti.
Najjači utisci iz galerije: Sjajno je iskustvo upoznati ljude koji su nam tako dobro približili njegov život i delo. Slušajući ih, poželite da se nađete baš na tom mestu – vek unazad. Verujem da bi svako uživao kad bi posetio galeriju i doživeo taj neverovatni duh, zbog kojeg sam i odlučila da svoju ideju realizujem baš u Savinom gradu.
Slika koja me je inspirisala: Kupačice, delić serije Savinih slika nastalih u Šidu. Impresivno mi je što je jednom aktu i jednom jedinom modelu, mladoj plavuši iz Šida, Sava svaki put pristupio na različite načine. Zahvaljujući tome, vidimo razvoj umetnika kroz istu temu. Od dobre ideje ne treba se odvajati, već je treba obrađivati redovno i time unaprediti sebe kao umetnika.
MIŠA OBRADOVIĆ
Čudesne ljudske figure
Završio je Studije fotografije u Parizu i već dvadeset godina bavi se modom, i kod nas i u inostranstvu. Sarađivao je s najcenjenijim imenima modne scene, a pred njegovim objektivom našli su se najpoznatiji predstavnici srpskog džet-seta.
Najjači utisci iz galerije: Rad Save Šumanovića posebno mi je drag, s obzirom na to da je na zidu u našoj porodičnoj kući godinama stajao jedan od njegovih pejzaža. Međutim, Savino stvaralaštvo postalo mi je još inspirativnije kada sam otkrio njegove aktove, zapravo – sve ono što nisu pejzaži. Uticaj secesije, art dekoa i period koji kritičari nazivaju ”analitičkim kubizmom” njegov rad čine posebnim, a njega jednim od mojih omiljenih jugoslovenskih slikara.
Slika koja me je inspirisala: Još uvek se dvoumim, ali će to sigurno biti jedan od mnogobrojnih aktova.
MILOŠ NADAŽDIN
Strast i analitičnost
Srednju školu završio je u Bernu, gde je jedan od predmeta bila fotografija, čije je izučavanje nastavio i tokom studija na Odseku za nemački jezik Filozofskog fakulteta u Beogradu. Imao je četiri samostalne izložbe, koje su dobile odlične kritike, a njegove fotografije objavljivane su u najpopularnijim magazinima u Srbiji.
Najjači utisci iz galerije: Mogao bih dugo da pričam o slikama velikog umetnika, ali mnogo toga sam o njemu i njima znao i pre odlaska u Šid. U galeriji me je fascinirala direktorka galerije Vesna Burojević, preciznije njena strast i analitičnost u predstavljanju dela Save Šumanovića...
Slika koja me je inspirisala: Umetnik u ateljeu slika je koja me je nadahnula u prvom trenutku. Odmah sam video foto-rešenje.
BRACA NADEŽDIĆ
Put do unutrašnjeg bića
Izučavao je teoriju na Kraljevskoj akademiji lepih umetnosti u Hagu, a fotografijom je počeo da se bavi početkom osamdesetih. Ubrzo je započeo saradnju s uglednim klijentima i reklamnim agencijama – Profile, SVA, Grafics, Spectra Ogilvy&Mather, Grey, Idea Plus DDBO, SMJWT, McCann. Imao je dve samostalne i preko četrdeset grupnih izložbi širom sveta. Radio je editorijale za brojne magazine.
Najjači utisci iz galerije: Pored slika velikog majstora, na mene je najjači utisak ostavila direktorka galerije Vesna Burojević. Zahvaljujući njenom neverovatnom poznavanju lika i dela ovog umetnika, stekli smo sliku o mnogim skrivenim aspektima njegovih dela.
Slika koja me je inspirisala: Još uvek se dvoumim između Poluležećeg ženskog akta na divanu i Ašikovanja na mesečini. Obe su na poseban način našle put do mog unutrašnjeg bića, pa će mi biti vrlo teško da odaberem samo jednu.
SEVER ZOLAK
Fascinantni pogled kroz prozor
Fotografijom se bavi od detinjstva. Nakon završenog fakulteta otišao je u Njujork na usavršavanje, gde je ostvario saradnju s poznatim fotografima iz sveta modne industrije. Zahvaljujući ovom iskustvu, shvatio je da ga najviše interesuje modna fotografija.
Najjači utisci iz galerije: Na mene je najjači utisak ostavilo saznanje koliko je Šumanović širio svoje vidike, a zadivljuje me i razvojni put njegovog stvaralaštva, kao i činjenica da je bio veoma pedantan čovek. Kao dragoceno iskustvo pamtiću momenat kada sam zakoračio u njegov atelje i kroz prozor ugledao prizor s jedne od njegovih najpoznatijih slika. U nekom trenutku pomislio sam da je moja sudbina donekle slična njegovoj, jer je i moj otac imao potpuno druge planove za mene, ali ipak sam se izborio za svoj poziv.
Slika koja me je inspirisala: Mladi par na klupi – podsetio me je na moje dedu i babu. Ima nešto neverovatno romantično na toj slici, a opet veoma napeto. Kao da se plaše godina koje su pred njima. Kolorit mi je, takođe, veliki izazov.
ĐORĐE ODANOVIĆ
Svestrana priroda velikog slikara
Diplomirao je i magistrirao na Fakultetu primenjenih umetnosti (Odsek za fotografiju ). Radi na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na Katedri za fotografiju, u zvanju redovnog profesora. Izlagao je na 24 samostalne izložbe u zemlji i inostranstvu i učestvovao na više od sto grupnih izložbi u Srbiji, eks-YU i inostranstvu.
Najjači utisci iz galerije: Zdanje u kojem je smeštena Galerija Save Šumanovića zanimljivo mi je i iz arhitektonskog aspekta – omogućava da se u potpunosti sagleda kreativna ličnost i svestrana umetnička priroda velikog slikara. Na mene je najjači utisak ostavio Savin pariski opus: druženje s velikanima nadrealizma nedvosmisleno je uticalo na razvoj njegovog slikarskog poteza.
Slika koja me je inspirisala: Moj izbor za reminiscenciju na Savino delo predstavlja slika Tri devojčice u igri. Ova slika je fotografski kadar u kojem se ogleda tajna, jer ne možemo tačno reći o kojoj je dečjoj igri reč. Želim da na fotografiji još više naglasim utisak tajne.