Kako emocije utiču na naše zdravlje

Kad smo pod stresom, imamo “grč u stomaku”, kad zbog tuge plačemo, “gušimo se od suza”, a kad nas nešto uplaši,“tresemo se od straha”. Emocije su usko vezane za fizičko zdravlje, a mnoge bolesti uzrokovane su potiskivanjem osećanja. 

Ipak, emocije nisu jedini uzrok bolesti – neki psiholozi tvrde da su za razvoj bolesti u 75 odsto slučajeva odgovorne potisnute emocije, a da ostatak otpada na genetiku.

Emocije su sistaem upozorenja. One su najpouzdaniji pokazatelj onog što se zaista događa u životu čoveka i pokazuju put koji treba pratiti. Iako suočavanje može biti teško, ono je dugoročno najbolje rešenje. Ignorisanje ili potiskivanje emocija uzrokuje ozbiljne bolesti poput raka, artritisa, ali i brojna hronična oboljenja. Često se pojavljuje i osećaj depresije koji dodatno otežava lečenje i oporavak.

Postoji sedam osnovnih emocija: bes, sreća, zabrinutnost, tuga, strah i šok, a svaka je povezana sa funkcionisanjem i zdravljem organa. Čim se pojavi disbalans, to je znak da su osećanja počela da deluju na zdravlje.

1. Sreća – srce

Previše uzbuđenja, čak i onoga koje smatramo pozitivnim poput organizacije venčanja, može izazvati nervozu, anksioznost, nesanicu i preskakanje srca. Ti simptomi obično upućuju na emotivnu nestabilnost. Oni koji večno traže uzbuđenje takođe spadaju u ovu grupu.

2. Briga – slezina

Preterana zabrinutost postaje normalna za današnje društvo prepuno stresnih situacija. Ali prevelika briga utiče i na ispravno funkcioniranje slezine. Poremećaj rada slezine može dovesti do loše probave, a u nekim slučajevima uzrok hroničnog umora upravo je poremećaj ispravnog funkcionisanja ovoga vitalnog organa.

3. Strah – bubrezi

Emocija straha povezana je s bubrezima. Normalno je povremeno osećati strah, ali kad stanje strahovanja postane hronično, počinje da utiče na zdravlje. Nenamerno mokrenje najčešći je znak poremećaja i čak i kod dece mokrenje u krevet može biti rezultat preteranog straha od nekog ili nečeg. Dugotrajno stanje straha vodi do hronične slabosti i umora.

4. Zamišljenost – slezina

Previše razmišljanja o nečemu utiče na funkcionisanje slezene. Uzrokuje osjećaj melanholije i nemogućnost koncentracije. Osoba koja previše zamišlja može da iskusi simptome poput slabog apetita, može zaboraviti da jede ili ima osećaj nadutosti nakon obroka. Zbog slabog funkcioniaanja slezene moguća je i pojava izuzetno bledog tena.

5. Šok – srce

Šok nije povezan samo s jednim organom, ali zbog svoje neočekivanosti najviše utiče na srce i bubrege. U stanju šoka čovjek će iskusiti stanje izuzetne spremnosti na borbu ili beg zahvaljujući lučenju adrenalina. Nakon šoka pojavljuju se preskakanje srca, anksioznost i nesanica. Dugotrajno stanje šoka izaziva ozbiljne posledice na celo telo i uzrokuje poremećaje poput PTSP-a.

6. Tuga – pluća

Ljudi koji proživljavaju duga razdoblja tuge obično osećaju umor, pate od nedostatka daha ili osećaja stezanja u području grudi, skloni su prehladi i gripu, napadima astme, ali i problemima s kožom. Za osobe koje su u razdoblju tugovanja tipično je često plakanje, a sve to može uzrokovati i depresiju.

Načini koji se koriste za izbegavanje rada na sebi i suočavanje s emocijama često se manifestuju kao razni oblici kompulzivnog ponašanja, poput ignorisanja emocija i pretvaranja da se ništa nije dogodilo, prejedanja, preterivanja sa alkoholom, zloupotrebe droga, kompulzivnog vežbanja ili bilo kojeg tipa kompulsivnog ponašanja, preterigvanja u seksu, preteranog čitanja ili gledanja televizije, radoholičarstva ili neprekidnog analiziranja situacije.

Potiskivanje emocija oduzima puno energije što uzrokuje umor i depresiju, kao i mnogobrojne fizičke i psihičke poremećaje. U njih se ubrajaju umor, bezrarložna depresija, pričanje o svemu osim o sebi, ponašanje kao da nam je svejedno, izbegavanje razgovora o osećanjima, gubljenje strpljenja zbog bezbnačajnih stvari, osećaj ljutnje nekoliko dana nakon događaja koji ju je uzrokovao, nedostatak motivacije i letargičan stav.

Kako biste počeli sa oporavkom, prvi korak je da počnete da vodite dnevnik emocija – zapišite sve što vam padne na pamet, bez previše razmišljanja. To vam može pomoći pri identifikovanju i otpuštanju emocija. Ukoliko proživljavate duboku bol, potražite pomoć psihologa ili psihijatra.

Jako dobar metod rešavanja stresa je i joga, jer ona posebnu pažnju posvećuje disanju i različitim tehnikama disanja koje mogu puno da učine za naše zdravlje.

Kako biste oslobodili potisnutu emociju, izrecite je. Nekom prijatelju, članu porodice, psihologu ispričajte svaki detalj vezan uz događaj koji vas progoni. Tako ćete dobiti zdraviju perspektivu situacije.

Budite spremni na oproštaj. Opraštanje nije nešto što činite za drugog nego za sebe. Ono jednostavno znači da se oslobađate negativnih emocija. Opraštanje, međutim, ne znači da vam osoba koja vas je povredila sad mora biti najbolji prijatelj.

Kad ste u jako emotivnom stanju, probajte da se odmaknete od situacije. To ćete najlakše učiniti ako zamislite da se situacija događa nekom drugom. Odmicanje od situacije omogućuje racionalno sagledavanje onog što se događa.