Šta unositi u organizam na +30?

Stručnjaci ukazuju da klimatski uslovi utiču na potrebe organizma za određenom vrstom hrane, pa tako u letnjem periodu, naročito tokom visokih temperatura, organizam nema potrebu za velikim energetskim unosom, već prvenstveno za odgovarajućim unosom tečnosti.

Foto: Guliver/Getty Images

Dnevne potrebe se kreću od šest do osam čaša vode, odnosno jedan i po do dva litra, nekada i više tečnosti, zavisno od stepena fizičke aktivnosti i zdravstvenog stanja, piše u saopštenju Instituta za javno zdravlje Srbije „Batut“.

Lekari ne preporučuju nadoknadu tečnosti samo unosom sokova bez obzira na njihov sadržaj šećera ili veštačkih zasladjivača, a poželjni su osvežavajući napici poput hladnog čaja, nabolje biljnog, pripremljenog na uobičajen način i ohlađen u frižideru.

Hladni napici za kojima obično posežemo kada su velike vrućine prijaju samo trenutno ali su opasni ako je osoba pregrejana i znojava, jer može oštetiti sluzokožu ždrela pa se može javiti bol u grlu i prehlada.

Koju vrstu hranu treba jesti tokom vrelih dana pronađite na sledećoj stranici

Foto:_Guliver/Thinkstock

Članak se nastavlja posle reklama

Kada je u pitanju izbor vrste hrane, stručnjaci savetuju veći unos povrća i to svežeg ili spremljenog kuvanjem na pari ili u vodi ili grilovanjem i svežeg voća.

Od mlečnih proizvoda pre svega mlad sir od obranog mleka, jogurt i obrano mleko, uz izbegavanje jakih sireva, kajmaka, pavlake i butera zbog velike količine masnoće koju sadrže.

Takođe je neophodno smanjiti unos mesa, uz preporuku za korišćenje pre svega ribe, piletine i ćuretine, a ne savetuje se prženje i pohovanje za pripremu mesa, kao ni uzimanje suhomesnatih proizvoda.

Žitarice treba unositi svakodnevno u manjoj količini, hleb i musli, a smanjiti ili isključiti upotrebu lisnatih testa i pekarskih peciva koja sadrže velike količine masnoće.

I tokom leta ishrana treba da je redovna, što podrazumeva odredjen ritam obroka u toku dana, a poželjni su češći, manje obilni obroci.

Posebnu pažnju treba posvetiti pravilnom čuvanju namirnica koje se tokom leta brže kvare i to pre svega namirnica životinjskog porekla s obzirom da predstavljaju dobru podlogu za razvoj bakterija, a najosetljivije su meso i preradjevine, riba, jaja, mleko i mlečni proizvodi pa ih obavezno treba čuvati u frižideru.

Stručnjaci upozoravaju da je od svih mlečnih proizvoda sladoled najčešći krivac za nastanak trovanja hranom u letnjem periodu jer, po svom sastavu jaje predstavlja idealnu podlogu za razvoj salmonele i zato je neophodna dobra termička obrada, odnosno izbegavati korišćenje proizvoda, na primer kolača, kremova, sladoleda koji sadrže sveža jaja.