U vremenu u kojem nas zapadni naslovi svakodnevno zatrpavaju, pravo je osveženje vratiti se književnosti koja govori našim jezikom i diše našim emocijama. U ženskom glasu iz našeg regiona ima svega: snage i ranjivosti, ironije i empatije, humora i bola. To su glasovi koji poznaju složenost odrastanja između rata i tranzicije, miris mora i betona, tugu koja se ne vidi i ljubav koja ne traži opravdanja. Dok svet priča o velikim piscima, nama su tu, sasvim blizu, autorke koje menjaju tok savremene književnosti i pričaju priče koje odzvanjaju istinom. Njihove knjige vraćaju dubinu, društveni komentar i ženski pogled na svet, povezujući čitateljke od Beograda do Splita u istim rečenicama. Ako volite savremenu književnost koja spaja oštrinu i toplinu, u nastavku vas čeka izbor autorki čiji glasovi oblikuju današnju književnost i zaslužuju da se čitaju, prepoznaju i pamte.
Olja Savičević Ivančević: Glas koji miriše na more i slobodu (Hrvatska)
Njena proza zvuči kao pesma, a pesme kao male priče. Roman Adio kauboju doneo joj je evropsku prepoznatljivost, dok Pjevač u noći donosi lirske slike o odrastanju, ženama koje ne pristaju i svetu koji je istovremeno nežan i surov. O ljubavi i gubitku govori sa humorom koji boli i bolešću koja leči. Njen stil je među najprepoznatljivijima u savremenoj hrvatskoj prozi – ženska senzibilnost bez patetike, sa dubokim razumevanjem života na Mediteranu i u nama.
Maša Kolanović: Književni bunt protiv površnosti (Hrvatska)
Autorka i dobitnica brojnih nagrada, Maša Kolanović u delima poput Poštovani kukci i druge jezive priče i Sloboština Barbie nudi oštar, duhovit i feministički pogled na društvo. Kroz generaciju devedesetih, tranziciju i pop kulturu, ona piše o svakodnevici kao političkom prostoru. Njena proza je angažovana, britka i beskrajno zabavna. Idealna za čitateljke koje žele da se smeju ali i da promisle.
Lana Bastašić: Između sna i stvarnosti (Bosna i Hercegovina)
Roman Uhvati zeca postao je regionalni i evropski fenomen. Lana piše o prijateljstvu, ratu i potrazi za identitetom glasom koji je sirov, emotivan i savršeno precizan. Kroz postratni Balkan i unutrašnje pejzaže ženskog odrastanja, ona spaja stvarnost i mit. Bastašić pokazuje da regionalna književnost može biti i svetska, po jeziku, emociji i dubini.
Rumena Bužarovska: O nama, bez šminke (Severna Makedonija)
Jedna od najvažnijih autorki savremenog Balkana. Njene zbirke, posebno Moj muž, postavljaju ogledalo svakodnevnom životu žena sa Balkana. Rumena razgolićuje odnose, rutine i ćutanja sa mnogo humora i još više istine. Njene junakinje su žene koje poznajemo, one koje ćute i one koje su odlučile da više neće.
Tanja Stupar Trifunović: Poezija svakodnevice (Bosna i Hercegovina)
Dobitnica nagrade Evropske unije za književnost. Njeni romani Satovi u majčinoj sobi i Otkako sam kupila labuda bave se identitetom, nasleđem i ćutanjem koje traje generacijama. Piše tiho, ali svaka rečenica nosi težinu emocije koju ne znamo da objasnimo. Njena proza je introspektivna, poetska, ženska, ali nikad sentimentalna.
Vedrana Rudan: Istina bez filtera (Hrvatska)
Bez zadrške, bez ulepšavanja, bez laži, Vedrana Rudan već decenijama piše onako kako mnogi ne smeju da govore. Njeni romani Zašto psujem, Ljubav na posljednji pogled i Ples oko sunca oštro seciraju brak, društvo i porodične odnose, razotkrivajući naše svakodnevno licemerje s mnogo duhovitosti i beskompromisne istine.
Za kraj: Mala čitalačka mapa
Ako želite da napravite svoj lični vodič kroz region, krenite ovim redom:
Rumena Bužarovska – Moj muž: već na prvoj strani osetićete koliko iskrenost može da bude oslobađajuća.
Lana Bastašić – Uhvati zeca: prijateljstvo koje nas oblikuje, gubi i vraća sebi.
Olja Savičević Ivančević – Adio kauboju: poetična proza u kojoj su sabrane sve nijanse života, one koje bole i one zbog kojih vredi živeti.
Vedrana Rudan – Zašto psujem: istina koja ponekad boli, a ponekad oslobađa, ali uvek govori ono što mnogi ne smeju.
Ove autorke ne beže od tema koje bole. U njihovim knjigama ima života, našeg, stvarnog, nesavršenog. One nas ne zabavljaju samo, one nas razumeju. Njihovi glasovi dolaze iz našeg jezika, naših ulica i naših tišina. Kad sledeći put krenete po knjigu, dajte šansu jednoj od njih, možda ćete baš u tim rečenicama pronaći svoj glas.
Foto: ZUMRAD NORMATOVA Pexels
