Dobili smo preporuke za čitanje od psihijatara – i ne, ne radi se o klasičnim self-help naslovima
U vremenu u kojem se sve meri produktivnošću, naučili smo da planiramo obaveze, ali ne i trenutke odmora. Slobodno vreme često se svodi na pasivno isključivanje, umesto na istinsko vraćanje sebi. Upravo zato self-care više nije luksuz, već potreba, ali i način da ponovo uspostavimo kontakt sa sopstvenim mislima. Jedan od pristupa kojim to možemo postići jeste i biblioterapija – ideja da čitanje može imati terapeutski efekat. Knjige nas ponekad bolje razumeju nego ljudi, a pored toga nam mogu doneti i nove uvide u naša stanja i trenutne situacije u kojima se nalazimo. Zato smo ovoga puta pitali psihijatre da preporuče romane koji pomažu da se približimo sebi – one koji ne nude gotove odgovore, već otvaraju prostor za razumevanje, emociju i promenu.
Biblioterapija: Knjige koje su nam izdate na recept
I dok postoje klasične self-help knjige koje mogu biti korisne, mnogi im i dalje pristupaju sa dozom rezerve. Ukoliko spadate u tu grupu ljudi, obradovaće vas ideja da se na ovoj listi uglavnom nalaze romani i autobiografska dela. Iako se biblioterapija u stručnoj praksi koristi kao psihoterapijska tehnika, ovde joj pristupamo lično – kao načinu da čitanjem sami sebi postavimo prava pitanja i pronađemo sopstveni ritam razumevanja.
Marko Aurelije – Samom sebi
Preporučuje dr. Stefan Jerotić, psihijatar
Kao psihijatar preporučujem knjigu stoičkog filozofa Marka Aurelija Samom sebi jer predstavlja delo koje ne nudi samo utehu, već i jasnoću: podseća da zdravlje uma ne proizlazi iz odsustva patnje, već iz sposobnosti da patnju razumemo i preoblikujemo u smisao.
Vidgis Jurt – Da li je majka mrtva
Preporučuje dr Mihailo Ilić, psihijatar
Roman koji se bavi problematičnim odnosima u porodici i tragu koji ostaje u nama nakon rascepa porodice. Da li je ljubav od strane porodice uslovljena odanošću porodičnim pravilima i vrednostima i da li je moguće da pustimo dete da živi onakav život kakav smo mi hteli, a nismo se nikad usudili, su neka od pitanja koje postavlja ovo delo.
Sandro Veronesi – Kolibri
Preporučuje dr Vanja Mandić Maravić, psihijatar
Nasuprot opštoj ideji da su stalne promene jedini način napredovanja, Sandro Veronesi govori o snazi koja je potrebna da ostanemo isti, na istom mestu, uprkos olujama oko nas.
Roman nabijen emocijama, virtuozno uspeva da čak i nezamislivu tugu učini prihvatljivom.
Junot Díaz – Kratki cudesni zivot Oskara Vaoa
Preporučuje dr Mihailo Ilić, psihijatar
Beskrajno šarmantan i simpatičan roman i njegov naslovni lik garantuju da će osvojiti srca čitalaca. Osim sto je priča o nesnađenom autsajderu u adolescenciji, ovo je takođe priča o životu imigranata, nasleđu koje uvek nosimo sa sobom i transgeneracijskom prenošenju patnje, ali i prevazilaženja iste. Jedan od onih romana za koje se sa pravom može reći da se uz njega podjednako smeje i plače.
Joan Didion – Moja godina magijskog mišljenja
Preporučuje dr Ivan Ristić, psihijatar
Iako se knjiga bavi tugovanjem i gubitkom, uspeva da nas drži iznad osećaja deprimiranosti i ništavila i poziva nas da mislimo o sastavnom delu života njegovom kraju. Faze tugovanja kroz koje je autorka prolazila su prožete kroz tekst u narativu koji poprima skoro avanturistički ton puta u nepoznato i nerazumljivo.
Foto: Štrik, Vulkan, Booka, Instagram / @mathilderavnc
