JOMO kao najnežniji oblik brige o sebi: Knjige i rituali koji će vam pomoći da prigrlite „propuštanje“

Koliko puta ste osetile pritisak da budete dostupne? Da pogledate svaki stori, odgovorite na svaku poruku, ispratite svaki trend? Da budete u toku, čak i kada vas to umara? U svetu koji neumorno pulsira od notifikacija, u kojem ekran ne spava, a dani se mere u lajkovima, prisustvo na mrežama postalo je gotovo moralna obaveza. A tišina? Retko zadovoljstvo. Upravo u toj tišini možda ste već osetile nešto dragoceno. Zove se JOMO [Joy of Missing Out, prev. radost propuštanja].

Šta je JOMO?

JOMO [Joy of Missing Out, prev. radost propuštanja] je svesna odluka da ne učestvujete u svemu. Da ne znate sve. Da se isključite kako biste se ponovo povezale sa sobom. I da se zbog toga ne osećate krivom. Naprotiv. U vremenu koje meri vrednost brzinom i vidljivošću, JOMO postaje luksuz, ne materijalni, već unutrašnji. Luksuz je danas imati prostor za misao. Vreme za osećaj. I knjigu u ruci. Jer JOMO nije bekstvo od sveta. To je izbor da ga živite dublje.

Zašto je JOMO važan baš u svetu knjiga?

Dok većina juri za viralnim naslovima, brzim preporukama i čitalačkim izazovima, čitateljke koje neguju JOMO biraju drugačije. One ne čitaju zato što treba, već zato što žele. Ne biraju po top-listama. Ne prate algoritam. One slušaju unutrašnji impuls, osećaj da ih neka knjiga poziva. Nekada je to klasik u novom ruhu, a nekada požutele stranice iz stare porodične biblioteke. Ponekad je to knjiga koju niko ne pominje na mrežama, ali vi je ne ispuštate iz ruku. JOMO nije samo propuštanje, već tihi otpor brzini, površnosti i pritisku stalne prisutnosti.

Sećam se jednog vikenda kada su svi išli na premijeru popularnog filma. Instagram je bio preplavljen storijima i komentarima. A ja sam ostala kod kuće sa Travničkom hronikom Ive Andrića, poklonom moje bake. Tog dana nisam lajkovala, nisam komentarisala, nisam bila u toku. Ali sam proživela vekove. Tada sam prvi put osetila da propuštanje nije gubitak. Naprotiv. Dobila sam više nego što sam očekivala. To je JOMO u svom najlepšem obliku.

Kako knjige hrane duh JOMO? 

U svetu brzih sadržaja i još bržih zadovoljstava, knjige zahtevaju nešto drugo: tišinu, pažnju i vreme. Sto godina samoće Gabrijela Garsije Markesa, Gospođa Dalovej Virdžinije Vulf ili eseji Montenja ne mogu se skrolovati. Ne mogu se konzumirati. One se žive. Knjige nas uče da usporimo. Da se prepustimo. Da budemo tu. One su nežan, ali moćan otpor digitalnoj buci.

5 knjiga koje neguju JOMO duh

Ako tražite naslove koji ne traže vašu pažnju, već vam je poklanjaju, ovo su knjige koje ćete čitati sporije, dublje i sa osmehom:

Med i mleko, Rupi Kaur (Kosmos izdavaštvo)

Jedna od najčitanijih zbirki poezije današnjice, Med i mleko spoj je jednostavnog jezika i dubokih emocija. Rupi Kaur piše o bolu, preživljavanju, ženskoj snazi i nežnosti, onako kako se o tim temama retko govori: iskreno, ogoljeno i bez patetike. Svako poglavlje nudi katarzu, mali povratak sebi, i zato ova knjiga nije samo zbirka stihova, već oblik tihe terapije. To je čitalački zagrljaj koji nas uči da čak i u najtežim trenucima možemo pronaći nešto slatko, baš kao što i radost propuštanja skriva svoju tišinu u lepoti postojanja.

Tri Evine kćeri, Elif Šafak (Hena Com)

Roman Tri Evine kćeri Elif Šafak prati Nazperi (Peri) Nalbantoglu, pripadnicu istanbulskog visokog društva, čija slučajna polaroid-fotografija iz studentskih dana probudi sećanja na prijateljice Shirin, Monu i Azura i na njihove različite poglede na veru, život i identitet. Kroz priču o prošlosti i sadašnjosti, Šafak istražuje dijaloge Istoka i Zapada, tradicije i moderniteta, te ateizma i teizma, dok istovremeno oslikava kompleksne ljudske odnose i unutrašnje borbe. Roman spaja dubinu filozofskih i kulturnih tema s lakoćom čitanja koje traži prisutnost, a zauzvrat daje mudrost i mir.

Vlasnik svega našeg, Nina Savčić (Arhipelag)

U romanu Vlasnik svega našeg Nina Savčić vodi nas u tajanstveni institut na obodu Beograda, gde junakinja otkriva da ništa nije onako kako izgleda – ni ljudi, ni knjige, ni same biblioteke. Dok pokušava da razluči san od jave, roman nas podseća na važnost autentičnosti i unutrašnjeg mira u svetu u kojem nas stalno bombarduju očekivanja i obaveze. Priča nas inspiriše da se povučemo iz jurcanje za svime i uživamo u sopstvenom ritmu života, čistom JOMO trenutku.

Valden: Život u šumi, Henri Dejvid Toro (Planetopija)

Valden: Život u šumi je klasično delo američke književnosti i filozofije koje prati Toroa tokom njegovog povlačenja u šumu pored jezera Valden, gde je dve godine živeo u jednostavnosti i samoći. Kroz svakodnevicu ispunjenu tišinom, radom sopstvenim rukama i posmatranjem prirode, knjiga istražuje duboka pitanja o slobodi, autentičnosti i smislu života. Toro nas podseća da u svetu prebrzih ritmova i stalne jurnjave, najdragoceniji trenuci dolaze iz svesnog povlačenja i uživanja u jednostavnosti.

Mali princ, Antoan de Sent Egziperi (Laguna)

Mali princ je bezvremenska priča o malenom princu i pilotu koji se susreću usred pustinje, a kroz njihove dijaloge otkrivamo suštinu prijateljstva, ljubavi i pravih vrednosti života. Knjiga nas podseća da u svetu stalne jurnjave i površnih prioriteta ono što je zaista važno često ostaje nevidljivo očima. Sent Egziperi jednostavnim, poetskim stilom vodi čitaoca kroz univerzalne teme odrastanja, introspektivnog razmišljanja i traganja za smislom, pokazujući koliko je dragoceno usporiti, oslušnuti i ceniti male, bitne trenutke. Esencija JOMO filozofije.

Pet JOMO rituala za sve koji čitaju srcem

Čitajte van algoritma.

Zaboravite top-liste i preporuke influensera. Potražite knjige u staroj biblioteci, antikvarnici, na buvljaku. Poslušajte preporuku mame, prijateljice, koleginice. Najbolje knjige često nemaju pratnju, ali imaju dušu. Pronađite svoju skrivenu dragocenost.

Uvedite offline rituale.

Kreirajte kutak za čitanje bez telefona. Papirna knjiga i tišina su moćan tandem.

Ne žurite.

Ne morate završiti knjigu za vikend. Ne morate je ni završiti ako vam ne prija. Čitanje nije takmičenje. To je dijalog.

Isključite mreže, uključite misli.

Odvojite makar pola sata nedeljno za digitalni detoks uz knjigu. Bez storija. Bez komentara. Samo vi i rečenice koje dišu.

Pišite samo za sebe.

Vodite čitalački dnevnik. Zapišite misao, rečenicu, osećaj. Ne zbog drugih, već zbog sebe. To je vaš trag. Vaš razgovor s knjigom.

Knjige kao prostor povratka

Radost propuštanja nije povlačenje. To je nežni povratak sebi. To je svesna odluka da ne jurite za svime, kako biste se vratile onome što ima smisla. Kada zatvorite korice knjige, nećete pomisliti da ste nešto propustile. Već da ste nešto važno stekle. Knjige su savršeni vodiči u tom povratku. Zato biramo da ne budemo stalno dostupne. Da ne konzumiramo sadržaje po dužnosti. Da ne trčimo za informacijama kao da ćemo zakasniti na poslednji voz. Jer možda se pravi luksuz danas ne meri novcem, vremenom ni moći. Možda je najveći luksuz propuštati bez griže savesti. To je radost. To je JOMO. To je tiha čarolija knjige, uvek tu, kad želite da budete baš gde jeste.

Foto: Pexels Polina, cottonbro studio