U Srbiji sudovi izrazito tolerantni prema napasnicima: Preblage kazne za silovatelje!

Žrtvama silovanja ostaje trauma za ceo život, dok počinioci dobiju tek nekoliko godina zatvora. Vesti o ukidanju ili smanjenju kazne za silovanje, uznemiruje javnost. Stručnjaci smatraju da je samo maksimalna kazna, bez izuzetka, odgovarajuća. Žrtvama silovanja trajne psihičke posledice ostaju za ceo život. Silovatelji, međutim, neretko dobiju blage zatvorske kazne. Svedočenja poput "Siledžija je bio u zatvoru mesec dana i izašao, a ja iz mog zatvora neću nikad. Nije mi više ni do čega, razočarana sam u život i ljude." ili "Presreo me u mraku na ulici i ugurao u automobil, a taj pakao i dramu koju sam preživela nikad neću i ne mogu zaboraviti." deluju potresno.

Popustljiva sudska praksa prema počiniocima, uznemiruje javnost. "Ako imate apelacioni sud koji donosi oslobađajuće presude ili smanjuje izrečne kazne, mislim da tu postoje neki problemi", kaže Milan Antonijević, iz Komiteta pravnika za ljudska prava.

"Tako se šalje vrlo loša poruka i žrtvama i nasilnicima silovateljima. Sad smatraju da će odležati kaznu, biti pušteni, a često ponavljaju to krivično delo, čak ne samo po puštanju na slobodu, nego i pri odlasku na vikend", ističe Vesna Stanojević, iz Savetovališta protiv nasilja u porodici.

Statistika pokazuje da skoro svaki drugi silovatelj ponovi to krtivično delo. Zakon propisuje od tri do 15 godina zatvora za silovatelje, a stručnjaci upozoravaju da bi samo maksimalna kazna bila odgovarajuća i to kad bi se dosuđivala uvek.

"Povrede koje proističu iz takvog jednog čina ne moraju da budu samo telesne da bi se previdela kazna zatvora do 15 godina. Najteži su ožiljci na duši", smatra Stanojevićeva.

Da nije problem zakon nego njegova primena, slažu se i pravnici, ali upozoravaju i da sama kazna ne rešava problem. "Tokom služenja kazne, silovatelj često ne dobije adekvatnu obuku i tretman da po povratku iz zatvora ne počini isto delo. Tu bi trebalo mnogo da se radi i u društvu, u podizanju svesti, da je ta krivična dela neophodno prijaviti", ocenjuje Antonijević.

Prijavljivanje je tek vrh ledenog brega. Strah i stid su najčešći razlozi što, kako se procenjuje, najviše žrtava nikad ne prijavi silovanje, a počinioci ostaju nekažnjeni.