Iskoristite samo najbolje od sunca: Sve što treba da znate o UV zracima

Osim što znate da se sunca trebate paziti, posebno leti, i koristiti zaštitne šešire i kreme sa UV zaštitom, šta još znate o UV zracima? Izdvojili smo 8 činjenica o sunčevim zracima koje pokazuju koliko zdravo, ali i štetno sunce može biti.

1. UV A, B i C
UV zračenje čini samo oko pet odsto ukupne sunčeve energije. Obično se deli na na UVA ili dugotalasno (crno) svetlo (400 – 315 nm), UVB ili srednjetalasno svetlo (315 – 280 nm) i UVC ili kratkotalasno (antimikrobno) svetlo (< 280 nm). UVC zraci ne prodiru do površine Zemlje jer se apsorbuju u ozonskom sloju atmosfere. Ali, zato su tu UVA zraci koje su zapravo naši skriveni neprijatelji.

2. UV zraci uništavaju sve mikroorganizme
Nekoliko minuta sunca na koži nekoliko puta dnevno daće nam dovoljno D vitamina. Ali, za više od toga nećete biti raspoloženi kad shvatite da se UV zraci mogu koristiti za dezinfekciju bolničke ili druge medicinske opreme. To se radi tako što se oprema, putem UV lampi, izlaže veštačko stvorenom UV zračenju – koje ubija sve mikroorganizme na površini predmeta. Zato se UV zraci koriste i kod lečenja nekih kožnih bolesti, a uskoro bi mogli da zamene dezinfekciju bazenskih voda umesto hlora.

3. Suncobran pravi senku, ali i ne štiti od štetnih UV zraka
Za razliku od UVB zraka, UVA zrake ne zaustavlja ni suncobran, ni staklo (u automobilu takođe treba pripaziti na zaštitu od sunca jer UVA zrake staklo zaustavlja samo oko 38 odsto), ni voda, ni odeća… UV zraci se pritom odbijaju od površina u okolini, na primer od peska, i opet ciljaju na nas, tako da možete izgoreti i ispod suncobrana.

4. Oblaci su nesigurni zaštitnici
Kod 80 odsto oblačnog vremena oblaci nas štite od štetnih UV zraka samo oko 50 odsto. UV zraci su uporn i – uspešni u svom putovanju do naše kože čak i tada. Iako su UV zraci najjači kad je vruće i sunčano, spoljna temperatura takođe nije ni garancija niti pokazatelj UV zračenja.

5. UVA zraci ne zavise od vremena
Dok UVB zračenje zavisi od godišnjeg doba i doba dana (najjače je za vreme letnjih, sunčanih dana između 11 i 16 časova), UVA zraci ne podležu sezonskim i dnevnim izmenama intenziteta jačine, tako da je koža konstantno u opasnosti od njihovog negativnog delovanja.

6. UV zraci mogu da oštete vid
Sunce može da uzrokuje mrenu na očima ili degeneraciju očne pege. Bez zaštite očiju, refleksija sunčevih zraka može za samo nedelju dana da uzrokuje oštećenja na rožnjači. Zato leti nosite šešire širokog oboda, i sunčane naočale sa UVA sertifikatom.

7. Sunce i lekovi
Sunčanje se ne preporučuje kod uzimanja lekova. Neki lekovi mogu da uzrokuju crvenilo ili osip, odnosno fotosenzitivnu reakciju. Tu spadaju, na primer, antihistamini (lekovi koji se koriste kod alergija), phenotiazini (lekovi za smirenje i protiv povraćanja), oralni kontraceptivi, neki antibiotici (tetraciklini), oralni antidijabetici (lekovi za šećernu bolest tipa 2), lekovi protiv povišenog krvnog pritiska ili triciklički antidepresivi. Nažalost, i neki dezodorani, sapuni i parfemi mogu izazvati fotosenzitivnu reakciju.

8. I životinje shvataju UV zrake
Slonovi su primer životinja svesnih štetnosti UV zračenja pa se po potrebi polivaju blatom kao zaštitom kože.

Izvor: Zadovoljna.hr
N.R.