Ne zaključuj o knjizi na osnovu korica: Trening u borbi protiv predrasuda
Nedavno je u Sremskim Karlovcima održana radionica „Živa bibilioteka“, uz finansijsku podršku Kancelarije za ljudska i manjinska prava, a u partnerstvu sa Kancelarijom Saveta Evrope u Beogradu i Kancelarijom poverenika za ravnopravnost.
„Živa biblioteka“ je ona idealan način da se preispitaju predsrasude i podstakne ravnopravnost, boreći se protiv diskriminacije.
Isto kao i u običnoj biblioteci, slučajni i namerni prolaznici mogu odabrati „knjigu“ koja im je ponudjena i porazgovarati sa njom, postaviti sva ona pitanja koja narod tišti, samo što je jedina razlika ovde to što su knjige – ljudi.
Volonteri – knjige, žrtve predrasuda i diskriminacije, običnom građaninu, koji možda i sam krije neku tajnu, odgovara na sva ona pitanja o kojima ne može glasno da priča u svakodnevnoj komunikaciji, zato što je narod, hteli mi to da priznamo ili ne, pun stereotipa.
Tipično „ako je plava, glupa je“, „ako je frizer, gej je“, na ovom treningu vrlo lako može se pretvoriti u prijatan razgovor koji se vodi „oči u oči“, i naučiti vas da je bitan ko je kakav čovek a ne da li naspram nas sedi Rom ili pripadnik gej populacije.
Pod sloganom „Ne ceni knjigu po koricama“ ovaj projekat ispratio je veliki broj građana koji se, slučajno ili namerno, obreo u Karlovcima, razgovarajući sa knjigom – Romom, knjigom – aktivistkinjom u borbi za ženska prava, knjigom – go go plesačicom, knjigom – osobom čija sestra pati od šizofrenije, knjigom – osobom koja je hraniteljska porodica i mnogim drugim.
Prva „Živa biblioteka“ održana je u Danskoj pre više od decenije, a danas se širi po svetu, sa ciljem da ospori stigmu, promoviše poštovanje ljudskih prava i dostojanstva jačanjem konstruktivnog dijaloga.
Koordinator za učesnike treninga i psiholog Milka Basta u razovoru za naš portal otkriva da ljudi najviše žele da postavljaju pitanja knjizi koja je gej, da nikakvih incindenata i neprijatnosti do sada nije bilo tim povodom i da interesovanje za konverzaciju uporno raste.
– Ovo su autentične priče. U okviru ovog treninga pokazalo se da je svako od nas neka priča. Impresionirani smo da su neke knjige „čitane“ po više puta. Dijalog traje pola sata i možete knjigu pitati šta god želite!
Razgovarajući sa knjigom – gejem videla sam samo jednog lepog momka, prijatnog osmeha, nasmejanih očiju, duhovitog, kom je teško što živi u Srbiji i koji se svakodnevno bori, od malih nogu, sa okolinom i sa roditeljima. Na kraju našeg dijaloga ovaj šarmantni mladić poklonio mi je cvet koji je sadržao poruku: „Hvala Vam što ste me čitali, nadam se da su vam moji odgovori pomogli. Moja najveća želja je da uvidite da ja nisam jedini i da u vašoj okolini, a možda čak i medju vašim prijateljima takođe ima osoba kojima su potrebna vaša pomoć i vaša podrška.“
Zaprepašćena njegovim mudrim stavovima, hrabrošću da pred nepoznate istupi i prizna ko je, borba s kojom se nosio tokom celog života, tuga što mu je uskraćeno pravo da nekome da krv, iako bi to jako želeo jer je plemenit, čak i protivnik „Prajda“, što je interesantno, uvideh da sam razgovarala sa samo jednim običnim mladićem, koji je mogao biti i moj komšija, brat, prijatelj, pekar, mesar, lekar.
I zato, hajde da prvenstveno cenimo ljude po onome šta nose u duši i kako se postavljaju prema nama, ne šireći mržnju već ljubav, i da shvatimo da su sve ove „žive knjige“ na kraju krajeva ipak samo (ne)obični ljudi.
Autor: Nikea Vučetić, Life Content