Moj lični pliz-traj-lejter

Foto: Mladen Sekulić

… I tako, ništa da ti ne pričam, sedeli su i sedeli do neka doba, nije mi što su pojeli i popili sve u prečniku od sto metara, nego ženo – živa sam zaspala, al’ ne ide da teram ljude iz kuće. Kakvi su da su, gosti su. Jutros sam jedva ustala, na poslu napravila manjak i sve se mislim – e neka, tako ti i treba, kad si ih dvorila do ponoći. A i oni – gde će im duša, ko je video nedeljom po tuđim kućama sedeti…? Pošten svet nedeljom ni kafu posle drugog dnevnika ne pije, a ovi kilo rakije stukoše dok si rek’o – keks.

Pa tako ti i treba kad ne umeš da postaviš granice. Molim…? Granice, Dragana. Sve je u granicama. I sve naše nevolje potiču upravo od toga što na vreme nismo umele da postavimo granice. Na poslu, u kući, oko kuće – svuda. Čovek mora da ima meru u svemu.

Pa pitali su ’’je l’ primate goste’’, šta je trebalo da uradim…? Da lepo kažeš – ne primamo. Da ih nisi pustila u kuću, ništa se ne bi ni desilo. Ne bi kasnila na posao, ne bi se ceo dan vukla k’o krepana mačka, ne bi dvaput knjižila jedno te isto, ne bi napravila manjak, ne bi ništa – samo da si umela da se postaviš na vreme. Gostoprimstvo je, ionako, prevaziđena kategorija. Znam, Dudo, al’ familija smo, ne ide to tako… Pa dobro, ako ste familija, onda nemoj da se buniš. Odluči se već jednom. Ili ti ili oni. E ti ga sad baš preteruješ – reče Gaga. Čuj, ili ti ili oni – pa nije to nekakva borba na život i smrt…?!

Upravo jeste. Borba na život i smrt. Onog trenutka kad shvatiš da svoga mira, ni spokoja nemaš jer nisi umela da se zaštitiš od svakojake sorte, pa taman i nosili isto prezime – borba počinje. Istog trenutka kad ti se upali lampica i pomisliš kako je vreme, taj čudesni tiktak – zapravo najdragocenija stvar koju imaš na svetu i kako dan koji si spiskala uludo ne može da vrati ni plati – počinješ da postavljaš granice. Jer, tvoje vreme je tvoj najveći luksuz i računaju se samo minuti koje si u stanju da sačuvaš za sebe. Kada si poslednji put bila nedostupna? Al’ stvarno nedostupna? Znaš ono kad nazoveš nekog pa ti se ne javi – ’’birani korisnik trenutno nije..’’ Zašto ne bi sama bila svoj pliz-traj-lejter…? Nisi tu, nema te i tačka.

Daleko od toga da treba biti sebičan, nekulturan, bahat, ne treba, sunce moje – ne treba nikako, ali nije zgoreg reći šta misliš. Jedan od razloga zbog kog nam se ovo dešava je upravo to lepo vaspitanje koje smo poneli od kuće. Za lepo vaspitanje – treba imati dosta slobodnog vremena. A mi ga danas nemamo.

Lako je bilo mojoj majci piti kafu i divaniti s pola ulice, kad je dolazila kući u tri nula nula. Ja ne znam ni ko živi vrata do mene. Asocijalna si – kaže mi kad se vidimo. Nemam vremena – odgovaram. Ne možeš da nemaš vremena. Komšija ti je preči nego rod rođeni. Nama su čika Steva i teta Nada kuću čuvali, decu gajili, cveće zalivali… U po dana, u po noći…

Mama draga, to više ne važi – decu čuvam sama, cveća nemam, nit’ mi treba, ne znam ništa o ljudima koji žive preko puta mene, osim da imaju lep otirač, da odlaze rano na posao i vraćaju se skoro kad i ja. Ako ih ikada i sretnem – razmenićemo pokoji usiljeni osmeh i to je sve. Ja nikada neću okusiti komšijsku gibanicu, oni nikada neće probati moje kiflice. Takvo je vreme, mama, niko nije kriv.

Zato, batali me poseta nedeljom uveče. I kurtoaznih druženja. I rođendana na koje se ide tek reda radi. Živimo kako moramo, i niko nema prava da se ljuti. Ne postoji druga šansa ni plan B. Zato treba znati reći i NE i NEĆU i NE ŽELIM. I to iz prve. Od igara bez granica se niko nije usrećio.

Veruj mi da sam pokušala da budem ljubazna, i fina sa svima – i šta sam dobila? Ništa. Hroničan umor. Nesanicu. Punu sudoperu. Prazan frižider. Kuća mi je ličila na železničku stanicu. Otkako ne funkcionišem po principu ’’dužna sam’’ i ’’red je’’ – mnogo mirnije spavam. Ne štrecam se kad kogod pozvoni na vrata. Znam, il’ je onaj deda što skuplja pare za održavanje zgrade, il’ je poštar. Trećeg nema.

U pravu sam. Ne moraš da mi zahvaljuješ. Konsultacije ne naplaćujem. Nemoj da ideš prevozom, kasno je, pozvaćemo Vladu da te odbaci kolima. Ma kakav problem, ionako mu je usput. Ček’ samo sekund, sa’će on. Halo…? Sigurno ne čuje… Pojača onaj radio u kolima, pa…halo…? Vlado… Vla…- ’’Birani korisnik trenutno nije dostupan. Molimo pozovite kasnije. The dialed number is not available at the moment… Please try later…’’

Pišite Dudi na [email protected]!