Iznenađujući trikovi: Kako poboljšati pamćenje

Savladavanje novih veština, učenje stranih jezika, rešavanje ukrštenica i vežbanje samo su neke od metoda koje čuvaju mentalno zdravlje i sprečavaju demenciju.

Promenite rutinu

Mozak se veoma lako navikava na radnje koje automatski, svakodnevno obavljamo pa ne zahtevaju veliko angažovanje ”malih sivih ćelija”, pa samim tim dolazi do slabljenja moždanih funkcija. Da biste to sprečili, pokušajte da promenite rutinu. Ako ste dešnjak, perite zube, češljajte se, oblačite se, hranite se i pišite SMS poruke levom rukom i obratno.

Veoma dobra mentalna vežba jeste i ”isključivanje” čula vida prilikom izvođenja dobro poznatih radnji. Zatvorite oči ili preko njih stavite povez i šetajte po stanu, oblačite se, jedite, pijte vodu, umivajte se, perite zube. Tako ćete maksimalno aktivirati druga čula i stimulisati moždane centre koji ih regulišu.

Pokušajte da radite više poslova odjednom: dok slušate muziku, rešavajte ukrštenice (odlična vežba za mozak), telefonirajte, kuvajte ručak, crtajte, jer na taj način se istovremeno aktivira nekoliko moždanih centara.

Promenite redosled prilikom obavljanja svakodnevnih poslova, jer ih svi radimo automatski, bez razmišljanja. Ako se ujutru najpre umivate, pa oblačite i doručkujte, sledećeg dana promenite raspored.

Uvedite novine

Savladavanje novih veština, učenje i putovanja znatno štite degradaciju mentalnih sposobnosti. Posećujte nova mesta, makar i u sopstvenom gradu i promenite putanju kojom idete svakog dana na posao, koračajte suprotnom stranom ulice od one na koju ste već navikli.

S vremena na vreme promenite raspored nameštaja u stanu, stvari na radnom stolu i slike na zidu. Kad god imate slobodnog vremena čitajte knjige i časopise koji vas inače ne zanimaju. Upišite se na kurs stranog ili znakovnog jezika, računara, kuvanja… Svaka nova informacija ili sposobnost povoljno se odražavaju na funkciju mozga.

Vežbajte

Stručnjaci tvrde da samo desetak minuta vežbanja dnevno može poboljšati koncentraciju i budnost, povećati osećaj blagostanja i pomoći da se bolje usredsredimo na ono što radimo. Vežbanje podstiče proizvodnju dopamina i serotonina, hormona koji poboljšavaju raspoloženje, sprečavaju depresiju i stimulišu rad nervnog sistema.

Redovno vežbanje dovodi do povećanja jednog od ključnih delova mozga – hipokampusa koji je odgovoran za formiranje dugoročnog pamćenja, a tokom starenja se smanjuje za oko dva odsto godišnje. To dovodi do smanjenja broja veza među nervnim ćelijama u tom delu mozga, slabljenja intenziteta njihovog uzajamnog delovanja i pogoršanja memorije. Da bi se postigli najbolji rezultati, treba vežbati u proseku 45 minuta, pet dana u nedelji, a to mogu biti aerobik, plivanje, trčanje, brzo hodanje, vožnja bicikla, ukratko, sve one aktivnosti koje ubrzavaju puls i disanje.

Veoma su korisne i vežbe disanja koje smiruju napetost i anksioznost, naročito ako se kombinuju sa jogom. Time se povećava sposobnost pamćenja, snižava krvni pritisak, poboljšava cirkulacija i ublažavaju štetne posledice stresa.

Vodite računa o ishrani

Preterano konzumiranje alkohola i nikotina, kao i uzimanje narkotika, uzrokuje promene u nekoliko oblasti mozga koje upravljaju pamćenjem, rasuđivanjem, koordinacijom i čulima. To dugoročno može izazvati odumiranje moždanih ćelija, a samim tim i slabljenje memorije, nesanicu i psihičke tegobe.

Pravilna ishrana ima veliki uticaj na zdravlje nervnog sistema, a nutricionisti pre svega savetuju konzumiranje borovnica i ribizli jer sadrže veoma važne fitonutrijente koji poboljšavaju pamćenje i smanjuju efekte hroničnih degenerativnih procesa poput Alchajmerove bolesti ili demencije.

Sledeće na listi idealnih namirnica za mozak jesu integralne žitarice, bogate vitaminima B grupe koji su veoma važni za funkcionisanje nervnog sistema.

Nikako ne treba zaboraviti ni ribu, naročito sardinu, haringu i losos koje obiluju omega-3 masnim kiselinama neophodnim za odvijanje svih moždanih aktivnosti.

Jezgrasti plodovi i semenke kao što su badem, orah, lešnik, brazilski orah, kikiriki, suncokret, susam i lan bogati su vitaminom E koji takođe pozitivno utiče na intelektualne sposobnosti i čuva mentalno zdravlje.

Pored toga, na jelovniku što češće treba da se nađu kelj, spanać, peršun i brokoli koji obiluju vitaminom K čije delovanje pojačava moždane funkcije i popravlja pamćenje jer čuva ćelije od oksidacije. Nar, limun, grejpfrut i pomorandža sadrže veoma važne antioksidanse koji štite nervne ćelije od štetnog dejstva slobodnih radikala.

Autor: Life Content, Lekovito bilje