Moram TO da pojedem!

Ponekad, u nastupu "ludila" prema određenoj vrsti hrane, preostalim delićem svesti poželite da vam neko (bukvalno) veže ruke, zalepi usta i fizički vas spreči da ostvarite svoj naum. Ovaj potpuno nekontrolisan poriv, uverili ste se bezbroj puta, obično završava tablom čokolade, kutijom keksa, "king size" pakovanjem čipsa, sarmicama kojima se broja ne zna, celom peperoni salamom…

Slatkiši kao droga
Gotovo svako od nas je, u određenom trenutku, osetio snažan poriv za tim da pojede određenu vrstu hrane. Psiholozi kažu da je ta želja drugačija od one kojom se rukovodite prilikom odlučivanja šta ćete jesti za obrok. To je nešto zbog čega ste spremni da se obučete i da, čak i po snežnoj mećavi, izađete iz kuće. Neizdržljiva potreba da se pojede određena namirnica nije isto što i fizička glad, mada glad (naravno) bitno pojačava ovu potrebu.
Nažalost, žene su sklonije ovim "napadima" od muškaraca, a u najugroženiju grupu – po polnoj i starosnoj kategoriji – spadaju one od 18. do 35. godine života. U 60% slučajeva biraju se slatkiši, a čak 92% žena opisuje sebe kao ovisnicu o čokoladi. Iako se radi o najplodnijim godinama života, stručnjaci ipak nisu uspeli da utvrde mehanizam kojim se menstrualni ciklus i PMS dovode u vezu s tim porivom (Uh, uskratili su nam sjajan izgovor!). Ipak, istraživači znaju da impulsi za nekontrolisanim uzimanjem hrane i konzumiranjem droge potiču iz istog dela mozga.

Zabranjeno najviše mami
Naučnici tvrde da iznenadni poriv za određenom vrstom hranom nije način na koji nam organizam signalizira da smo ostali bez zaliha magnezijuma, natrijuma, vitamina A, ili neke druge hranljive materije. Niti se, kao što smo već napomenuli, radi o utoljavanju fizičke gladi. Pretpostavka je da je u pitanju zadovoljavanje različitih ukusa. Ipak, ove epizode "moram odmah da pojedem…" ne moraju da osujete program mršavljenja. Razumljivo, ključna stvar je u tome da osoba nauči da kontroliše i češće se odupire, nego što popušta ovim emocijama. Naravno, većina ljudi čezne za visokokaloričnim namirnicama (Poznajete li nekog ko "umire" za spanaćem? Možda i bi, da zeleniš spada u zabranjene namirnice!). Svako oseća sklonost prema određenoj vrsti hrane, ali su čokolada i slane grickalice "opšta mesta".

Namirnice evociraju sećanja
U najvećem delu, neutaživi poriv za slasnim zalogajima nastaje pod uticajem memorije, a pojačava se navikom. Naučnici su otkrili da ljudi čeznu za hranom koja ih podseća na srećne trenutke u životu: da bi se poriv zadovoljio, namirnica mora da evocira sećanje. Osim toga, veliki broj rituala u ishrani stvar je navike. Mnogi od nas imaju običaj da jedu određenu hranu u određeno doba dana (obično uveče), pa ako se to radi duže vremena, postaje navika i počinje da se odvija automatski. U tom slučaju, odvikavanje može da se izvede ako, u trenutku kada poželite neku hranu, sačekate od 15 do 30 minuta, i tako proverite da li će želja nestati. Takođe, eliminisanje vizuelnih i senzornih stimulansa (slike i mirisi hrane) pomaže u procesu kontrole i odvikavanja. Eksperti tvrde da je mnogo važniji način na koji obuzdavate poriv prema hrani nego njegov uzrok.

Glad zbog dosade, stresa…
Koliko god vam se činilo da ne možete da odolite iskušenju u vidu slasnog kolača ili neke druge namirnice, iza toga se obično krije želja za zadovoljenjem drugih fizičkih ili emotivnih potreba. Možda je to nedostatak sna, privatnosti ili zabave u životu, a hrana je najlakši način da se to nadoknadi. Psihološka glad uvek je pokretač nekontrolisanog poriva prema određenoj vrsti hrane. Većina nas jede usled dosade, stresa, besa, usamljenosti, sreće ili tuge.
Dakle, kada vas naredni put "uhvati" silna želja da pojedete nešto nezdravo, zapitajte se: "Šta zapravo osećam?" i "Da li postoji nešto što nije povezano sa hranom, a zadovoljiće moju potrebu?". Takođe, obećanje koje ćete sebi dati da nećete pokleknuti pred impulsom da nešto pojedete, podjednako je efikasno kao i primena strategije za kontrolisanje ovog poriva. Istraživači su utvrdili da su ljudi koji su precizno odredili svoj cilj – smanjenje unosa određene vrste hrane, ili ignorisanje iznenadnog poriva za jelom – i tri puta naglas izneli način na koji će to ostvariti, bili mnogo uspešniji u ostvarivanju cilja od onih koji nisu verbalizovali način odupiranja hrani.

Prevarite čula mirisa i ukusa
Skretanje pažnje takođe je delotvorna strategija. U naučnim istraživanjima utvrđeno je da se vizuelnim i olfaktornim aktivnostima može redukovati poriv za jelom, mnogo više nego auditivnim aktivnostima. Šta to znači? Pa, kada osetite želju da nešto pojedete, gledajte sport na TV-u, ili zamišljajte ugodnu scenu – na primer, boravak na plaži. Eskperti takođe savetuju da sisate antiseptik oriblete ili da isperete usta vodicom za osvežavanje daha, jer ovi preparati amortizuju čulo mirisa i ukusa. Takođe, možete i da zadovoljite svoje porive, ali zdravijim zamenama, u ograničenim količinama (kupujte manja pakovanja namirnica). Budući da se potreba za "zabranjenom" hranom pojačava kada se oseti glad, onda je najbolja taktika jesti malo a često (na svaka tri-četiri sata).

Na kraju, šta god da jedete, nemojte da žurite, i uživajte u tome. Prvih nekoliko zalogaja uvek pružaju najveće zadovoljstvo. Nakon izvesnog vremena, hrana više nije toliko ukusna. Zato bi trebalo da iskoritite ovu činjenicu u nastojanju da se oduprete porivu, ili da ograničite unos hrane. U slučaju da preterate u hrani, priznajte grešku, a onda je "bacite" iza sebe, baš kao što činite sa zgužvanim papirićem od bajadere. Najbolji način kontrole poriva, za ljude koji veruju da hrana gospodari njihovim životom, jeste da prihvate da su "napadi" psihološke gladi prirodna pojava, te da je pokušaj eliminisanja samo pojačava. Svako ko (povremeno) prepuštanje užicima u hrani tumači kao slabost, ili životnu grešku, neminovno će sve više jesti!

Tekst: Nataša Ćovin; foto: Dreamstime