Asertivnost – komunikacija „bez po muke“!

Asertivna komunikacija je pojam koji sve češće možemo da čujemo. Samopouzdan nastup, izražavanje svojih misli, osećanja i uverenja na direktan, iskren i adekvatan način uz uvažavanje prava drugih ljudi je ona „idealna“ slika. Dobra vest je da ona nije nedostižna, već je reč o VEŠTINI koju je moguće uvežbati…

Sam koncept asertivnosti ćemo najlakše razumeti ako ga uporedimo sa pasivnim i agresivnim ponašanjem. Odgovorite iskreno na sledeća pitanja:

• Dešava mi se da ne znam kako da kažem ono što mislim (prijateljima, partneru, članovima porodice…)?
• Često pristajem na stvari koje u stvari ne želim?
• Nedostaje mi samopouzdanje u komunikaciji?

Potvrdan odgovor na ova pitanja oslikava pasivno ponašanje, čija je osnovna karakteristika povlačenje, nezalaganje za sebe i pristajanje na stvari koje ustvari ne želimo. To ne znači da se „pasivne osobe“ ne zalažu nikad za sebe, one to čine, ali veoma nesigurno i nesamopouzdano, uz gotovo neizbežno pravdanje za sopstvene postupke. Najveći motivator za ovaj tip ponašanja jeste strah od reakcije/mišljenja drugih ljudi i izbegavanje konflikta po svaku cenu.

• Burno reagujem kada neko postupi na način koji mi se ne dopada?
• Sklon/a sam da povisim ton u komunikaciji sa drugima?
• Bitno mi je da ostvarim svoj cilj, bez obzira na sve?

U „korpi“ agresivnog ponašanja su potvrdni odgovori na navedena pitanja. Opozitno pasivnom, ovaj tip ponašanja podrazumeva otvoreno izražavanje mišljenja i osećanja. Cilj je da pobedimo, ostvarimo ono što želimo po svaku cenu, bez obzira kako će se to odraziti na druge.

Iako nas agresivan stav često zaista dovede do cilja, dugoročno gubimo – nema prostora za kreiranje zdravih interpersonalnih odnosa, iscrpljujemo sebe i veoma često osećamo krivicu nakon „agresivnog ispada“. Da li nam je to zaista potrebno ili postoji i neki drugi način da se približimo ostvarenju cilja?

Odgovor je DA. U određenoj situaciji možemo sami da BIRAMO da li ćemo odreagovati pasivno, agresivno ili asertivno, tj. da li ćemo se povući, napasti ili uz uvažavanje druge osobe iskazati svoje mišljenje. Dakle, asertivnost znači da na direktan, jasan i samopouzdan način kažemo ono što zaista mislimo, ali da pri tom ne ugrozimo drugu stranu. Na primer: „Hvala na ponudi, volela bih da razmislim“, „Rado bih ti izašla u susret, ali zaista nemam vremena sutra“, „Ne želim da se upuštam u to u ovom trenutku“ i sl.

Kako postati asertivan?

Učenje veština asertivne komunikacije je prvi značajan korak. Treninzi asertivnosti pružaju mogućnost da kroz konitinuiran i intenzivan rad unapredite svoje komunikacijske veštine. Važan segment svakog treninga asertivnosti jeste rad na prevazilažanju emocionalnih prepreka za asertivno reagovanje, koje su ključ promene. Drugim rečima, učimo kako da na određenu komunikacijsku situaciju gledamo drugačijim naočarima, i tako stvorimo prostor za drugačije (asertivno) reagovanje.

Autor: Ivana Vučić, Centar za istraživanje i edukaciju TIM