13 načina da se oslobodite anksioznosti

Osećaj nemira, nespokoja, brige ili bezrazložnog straha, kao i napadi panike, uz fizičke tegobe poput drhtavice, gubitka daha, ubrzanog rada srca, vrtoglavice, preznojavanja, vlaženja ruku, napetosti mišića, intenzivnog umora i problema sa spavanjem (nesanica, rano buđenje, jutarnji umor), glavni su simptomi anksioznosti.

Osobe koje pate od anksioznosti preterano brinu zbog svega, teško uspostavljaju odnose sa ljudima i ne snalaze se u emotivnim vezama. Takođe, izraženi su razdražljivost, stalno prisutan strah da će se nešto loše desiti, loša koncentracija, osećaj „ispranog“ mozga.

Anksiozne osobe dosta toga mogu i same da učine kako bi olakšale tegobe i izborile se sa ovim poremećajem:

1. Topla kupka jedno je od najefikasnijih sredstava za ublažavanje anksioznosti, a njeno dejstvo pojačaće se ukoliko se u vodu sipa nekoliko kapi eteričnog ulja lavande.
2. Dišite polako i duboko – sedite, stavite jednu ruku preko stomaka i polako udišite tako da vam se stomak podiže pod rukom ali da se ramena ne odižu. Zadržite dah 4-5 sekundi, zatim veoma polako izdahnite. Postupak ponavljajte sve dok ne osetite smirenje.
3. Popijte šolju toplog mleka pre spavanja, jer sadrži triptofan, amino-kiselinu koja podstiče proizvodnji serotonina – hormona dobrog raspoloženja.
4. Smanjite unos napitaka koji sadrže visok procenat kofeina (kafa, čaj, koka-kola) jer su istraživanja pokazala da su osobe koje pate od anksioznosti posebno osetljive na ovu supstancu. Takođe, izbegavajte alkohol, uprkos tome što u početku ublažava anksioznost, jer kada ispari iz organizma, može da pojača osećaj teskobe i napade panike.
5. Šetajte najmanje pola sata dnevno pošto se na taj način podstiče oslobađanje endorfina, hemijskih jedinjenja koja su odgovorna za dobro raspoloženje.
6. Svakodnevno uzimajte kompleks vitamina B koji će pomoći organizmu da se izbori sa stresom i podstaći proizvodnju serotonina.
7. Izbegavajte masnu i konzerviranu hranu, a što češće konzumirajte namirnice bogate omega-3 masnim kiselinama koje čuvaju nervni sistem.
8. Upražnjavajte tehnike relakasacije, kao što su vizuelizacija, meditacija i joga koje dokazano ublažavaju anksioznost.
9. Detaljno se informišite o svojoj bolesti i ne ustručavajte se da posetite pshoterapeuta koji će otkriti šta je njen uzrok i odrediti adekvatnu terapiju.
10. Potražite podršku porodice, partnera i prijatelja, jer je to važan deo terapije anksioznosti.
11. Pokušajte što manje da razmišljate o prošlosti i fokusirajte se na sadašnjost, jer stalnim vraćanjem na prošle događaje samo produbljujete anksioznost. Ukoliko ne izađete iz tog „začaranog kruga“, lako možete upasti u depresiju.
12. Držite se propisane terapije i ne prekidajte uzimanje medikamenata bez odobrenja lekara.
13. Družite se što više i ne dozvolite da vas brige odvoje od dragih ljudi.

Izvor: Lekovito bilje, Life Content