Hrana koja greje organizam
Kontrola telesne temperature odvija se u komplikovanom procesu pod nazivom termoregulacija. Ovaj proces uključuje rad bezmalo svih telesnih organa i sistema: mozak i nervni sistem, kardiovaskularni sistem, žlezde sa unutrašnjim lučenjem i hormonalni sistem, kožu, masno tkivo, mišiće i jetru. Naš subjektivni osećaj toplote i hladnoće ne poklapaju se obavezno sa stvarnom temperaturom tela, što dodatno komplikuje stvari.
Osećaj hladnoće i snižena telesna temperatura mogu da budu posledica nedovoljnog unosa hrane (kalorija), ali ta situacija nije tipična i retko se odnosi na osobe koje stalno osećaju hladnoću. Za takvu pojavu, osoba bi morala da bude neuhranjena, ispod prosečne telesne težine i sa deficitom masnog tkiva. Takođe, neki ljudi osećaju da im je hladno nakon konzumiranja oblinog, masnog obroka. Ali, to se da lako objasniti: za varenje većih količina hrane neophodna je metabolička energija.
S druge strane, mnogi kažu da im je toplije nakon konzumiranja vrućeg napitka ili hrane, kao i kada obrok sadrži ugljene hidrate. Ovo poslednje ima naučno objašnjenje: ugljeni hidrati se brzo vare te se i energija brzo oslobađa. Inače, gotovo sve vrste zdravih namirnica sadrže određenu količinu ugljenih hidrata:voće, povrće, žitarice, mahunarke, začini i začinsko bilje, kao i posni mlečni proizvodi. To znači da već uzimate razumnu količinu ove vrste materije. Takođe, fizička aktivnost, naročito ako vodite sedentarni način života (većinom sedite), apsolutno doprinosi da vam bude toplije.
Sagorevanje kalorija
Pretpostavlja se da ekstrakti nekih egzotičnih biljaka (u formi suplementa), ljuti začini i namirnice poput ljute paprike, senfa, vinskog sirćeta, guarane i zelenog čaja, ubrzavaju metabolizam, pa tako i sagorevanje masnoća.
Takođe, dokazano je da ispijanje većih količina hladne vode pokreće termogenezu – organizam mora da je zagreje, što zahteva potrošnju energije. Međutim, ovaj termogeni učinak, iako realan, nije značajan, naročito ako osoba želi da smrša.
Konzumiranje ovih namirnica može da pomogne, ali ako se usredsredite samo na njih, nećete ostvariti cilj (smršati ili ozdraviti). Važnije je izmeniti nekoliko životnih navika – prvenstveno navike u ishrani – koje će izazvati višestruke koristi.
Ostatak teksta pročitajte na sledećim stranama…
Namirnice koje greju
Objektivno, SVE VRSTE NAMIRNICA su termogene, jer organizam mora da koristi energiju za proces varenja. No, ne izazivaju sve namirnice isti efekat. Mlečni proizvodi se nalaze na dnu liste (najmanji termički efekat), a na vrhu liste su posni proteini u čvrstoj hrani, naročito:
- pileća prsa
- ćureća prsa
- meso divljači
- veoma posno crveno meso
- gotovo sve vrste ribe
- školjke i drugi morski plodovi
- belance (umereno konzumiranje celih jaja)
Ovoj listi mogu se dodati i proteinski napici, jer mogu značajno da doprinesu ukupnom unosu proteina kroz ishranu. Većina eksperata smatra da čvrste, integralne namirnice vrše mnogo veći termogenski efekat nego što se veruje, a da su proteini iz sadržaja ovih namirnica termički efikasniji od onih iz tečne hrane.
Zato je važno da veći deo dnevnih kalorija uzimate iz čvrste, integralne hrane. Osim ovog argumenta, dokazano je da su kalorije iz tečnosti manje efikasne u aktviranju mehanizma glad-sitost u mozgu i gastrointestinalnom traktu, zbog čega postoji mogućnost preteranog unošenja „tečnih“ kalorija.
No, jedno je sigurno: proteini su termički najefikasnija vrsta makronutrienata, a za proces varenja i prerade utroši se 30 odsto njihovog kalorijskog sadržaja. To je i razlog zbog kojeg se ishrana bodibildera zasniva na posnim proteinima!
Naravno, većina ostalih ljudi treba da kombinuje proteinsku osnovu sa određenom količinom i vrstama esencijalnih masnih kiselina, mnogo zelenog povrća i pravom količinom prirodnog skroba i integralnih žitarica.
Sprovodeći ovaj plan ishrane, vaš organizam će se pretvoriti u turbo mašinu za sagorevanje masti, i to bez primene lekova i suplemenata, čudotvornih dijeta i hirurških zahvata.
Namirnice, pića i začini sa najvećim termogenim efektom
Termogene namirnice prirodno ubrzavaju metabolizam i sagorevaju kalorije. A termogeneza – produkcija toplote – jeste jedan od biohemijskih procesa koji čine metabolizam.
Namirnice bogate proteinima
Obrok bogat ovom vrstom hranljivih materija ubrzava metabolizam 30 odsto, dok ga obrok bogat ugljenim hidratima ubrzava samo četiri odsto.
Losos i tuna
Istraživači su otkrili da je grupa ljudi, koji su jeli ove dve vrste riba, izgubila 22 odsto više telesne težine od grupe koja je držala dijetu koja nije uključivala lososa i tunu.
Celer
Ova vrsta povrća zapravo sagoreva mnogo više kalorija nego što ih sadrži.
Pića: hladna voda, zeleni čaj, kafa.
Začini: jabukovo sirće, crvena ljuta papričica, cimet, semenke lana, beli luk, đumbir, senf, čili sos, peršun i salsa.