Simptomi oslabljenog imuniteta: Saveti stručnjaka

Na vaša pitanja odgovara: prim. dr Olika Drobnjak Tomašek, načelnica Odeljenja alergologije i imunologije KBC Bežanijska kosa

Foto: freedigitalphotos.net, marin

• Koji su simptomi oslabljenog imuniteta, što ukazuju na to da je organizam podložan bolesti?

Simptomi oslabljenog imuniteta su: ponavljane infekcije, hroničan zamor, subfebrilne temperature koje se ponavljaju (znak da imunološki sistem pokušava da se bori), sporo zaceljivanje rana, hronična dijareja, pojava upornih gljivičnih infekcija… Kako ojačati imunitet? Univerzalni recept ne postoji, ali tu su opšte strategije za dobar imunitet: dovoljno sna (sedam-osam sati dnevno), raznovrsna ishrana, izbegavanje emocionalnog i fizičkog stresa, izbegavanje izloženosti toksinima i boravka u prostorijama bez dovoljno prirodne svetlosti, nedostatak fizičke aktivnosti, kao i preterana primena antibakterijskih sredstava za higijenu (imunološki sistem dece gajene u skoro sterilnim uslovima nije u stanju da se adekvatno odupre infekciji, te je sklon tome da pogrešno prepozna neke sastojke iz okruženja – polen, grinje – i da započne veliku bitku protiv inače neškodljivih elemenata iz spoljne sredine).

• U kojim je situacijama decu dovoljno lečiti u kućnim uslovima, a kad je neophodno njihovo zadržavanje u bolnici?

O tome da li bi dete trebalo lečiti kod kuće ili ga uputiti u bolnicu odlučuje lekar-pedijatar nakon pregleda i osnovnih laboratorijskih analiza, a parameteri za donošenje ove odluke su fleksibilni. Ipak, može se reći da bi u bolnicu trebalo primiti dete koje ima: temperaturu preko 39 stepeni C (ne spušta se ni pri primeni svih mera za spuštanje temperature u kućnim uslovima), febrilne konvulzije, dijareju koja traje duže od šest sati, povraćanje, nagli gubitak apetita, bolove u stomaku i glavobolju.

• Da li su česte prehlade i pojava herpesa znak za brigu?

Pojava herpesa i česte prehlade nisu razlog za brigu, ali su svakako razlog za ispitivanje validnosti osnovnih segmenata imunološkog sistema.

Poznato je da dugotrajan stres uzrokuje pad imuniteta, kad nastupa bolest. Šta možemo učiniti da predupredimo tu situaciju?

Naučiti tehnike savladavanja stresa, hraniti se raznovrsno (bez konzervansa, veštačkih boja, zasićenih masti, sa što manje šećera), biti fizički aktivan u okvirima koje uzrast, pol i konstitucija mogu da dozvole, ne preterivati u upotrebi antibakterijskih sredstava za higijenu, spavati barem sedam sati, boraviti napolju na dnevnom svetlu što više.

• Kome se savetuje vakcinacija protiv gripa, a ko ne bi trebalo da je primi?

Vakcina protiv gripa savetuje se svim starijim od šest meseci ukoliko imaju zdravstvene probleme te bi ih infekcija virusom gripa dovela u još veću opasnost, svim osobama starijim od 65 godina, trudnicama, porodiljama i onim ženama koje doje za vreme sezone gripa, kao i svim osobama s oslabljenim imunitetom usled bolesti ili medicinskih tretmana (osobe sa HIV infekcijom, pacijenti na hemoterapiji ili zračnoj terapiji), onima s hroničnim bolestima (npr. astma), osobama s većom izloženošću infekciji virusa gripa (medicinski radnici). Vakcinu ne treba davati onima koji su imali tešku neželjenu reakciju (alergijsku) pri prethodnom vakcinisanju, pacijentima sa Gilijan-Bareovim sindromom (Guillain-Barre) – retko oboljenje koje zahvata i imunološki i nervni sistem. Osobe koje su alergične na jaja ne bi smele da primaju vakcinu koja sadrži navedeni alergen.