Znamo li šta jedemo?
Upotreba aditiva u prehrambenoj industriji često nas navodi da se zapitamo je li ”zdrava hrana” zaista zdrava. Donosimo vam osnovne činjenice o dodacima u ishrani, ali i savetujemo kako da ih izbegnete ili makar smanjite njihov unos.
foto: i.imgur.com
Danas je na tržištu skoro nemoguće pronaći prehrambeni proizvod kojem iz nekog razloga nije dodat aditiv. Istina jeste da bismo bez ovih supstanci u tehnološkom procesu prerade namirnica teško uspeli da dobijemo proizvod dobrog kvaliteta. Oni jesu veoma moćno sredstvo prehrambene industrije, koje joj pomaže da, nezavisno od kvaliteta osnovne sirovine, proizvede namirnicu odgovarajućeg mirisa, ukusa, boje, trajnosti i dizajna, a pritom obezbeđuju jeftinu i brzu proizvodnju i veliku dobit.
Mogući štetni efekti
Podatak da aditivi prolaze detaljne toksikološke analize ukazuje na to da njihova primena ne predstavlja veliku opasnost po zdravlje. Osim toga, ne podnosi svaki organizam isto aditive, odnosno njihova štetnost zavisi i od zdravstvenog stanja i životne dobi samog konzumenta. Bitno je obratiti pažnju i na dozvoljeni dnevni unos kod potrošača sa posebnim prehrambenim potrebama (trudnice, deca, dijabetičari, vegetarijanci…).
Članak se nastavlja posle reklama
Dosadašnja ispitivanja su pojedine aditive (sintetičke organske boje, konzervanse, antioksidanse…) okrivila za pojavu kancerogenih oboljenja, alergijskih reakcija, glavobolje, mučnine, umora, vrtoglavice, hiperaktivnosti…
Tako su na primer: Tetrazin (E102, žuta boja) i karmin (E120, crvena boja) odgovorni za pojavu osipa na koži, koprivnjače i krvarenja iz nosa. Za kancerogeni efekat optuživana je veštačka crvena boja amarant (E123), te se njena upotreba ograničava za bojenje određenih pića i riblje ikre.
Nastavak teksta pročitajte u martovskom broju časopisa Lepota i Zdravlje koji je na kioscima od 20. februara.
Članak se nastavlja posle reklama