Za gojaznost su krivi ugljenohidrati a ne masti

Zasićene masti životinjskog porekla nikad nisu bile štetne te nisu mnogo uticale na višak kilograma. Uzrok gojaznosti je ishrana bogata šećerom i rafinisanim ugljenohidratima.

foto: splendor.com.ec

Zasićene masnoće životinjskog podrekla iz mesa, maslaca, jaja, svinjske masti i punomasnih mlečnih proizvoda nikad nisu bile štetne nego su sačinjavale važan deo ishrane iz kojeg crpimo vitamine topive u masti, esencijalne masne kiseline, energiju i dugotrajnu sitost. One su građevinski materijal tela, neophodan za normalan rast i razvoj dece i za funkcioniranje organizma.

Medicinski žurnal Open Heart objavio je vest da masti nisu štetne onako kako smo to verovali. One nikako nisu suštinski „krive“ za višak kilograma i holesterol, koji toliko želimo da smanjimo u ishrani.

Zbog nametnutog straha od masnoća i holesterola tradicionalnu ishranu zamenili smo industrijskim prerađevinama, light i zamenskim proizvodima. Danas su očigledne posledice takvog poremećaja ishrane: preterana gojaznost, dijabetes tipa 2, kardiovaskularne bolesti, alergije i mnoge druge.

Ishrana svuda u svetu, pa i kod nas, bogata je šećerom i rafinisanim ugljenohidratima te tu treba tražiti uzrok pomenutih bolesti.

Savet stručnjaka je da i dalje treba smanjiti grickalice jer su one potencijalna opasnost po zdravlje.

Nerafinisani ili celoviti ugljenohidrati kao što su hleb od celog zrna žitarica, nerafinisani pirinač, pasulj i mahunrke smatraju se i dalje najzdravijim namirnicama koje osiguravaju nutritivne sastojke i štite organizam od mnogih bolesti.