Otvaranje izložbe „VAGABONDO“: Atos Ongaro i Damjan Đakov

U utorak, 24. Marta, u Beogradu, u ART GALLERY CANVAS biće otvorena izložba “VAGABONDO” na kojoj će svoja dela prikazati istaknuti svetski umetnici Atos Ongaro I Damjan Đakov.

foto: PR

Ideja izložbe je rezultat dugih godina družbe i isprepletanog stvaralačkog puta dva umetnika, Atosa Ongara (Athos Ongaro) i Damjana Đakova.
Damjan Đakov je rođen u Beogradu 1959. godine. Po završetku Akademije likovnih umetnosti u Beogradu Damjan odlazi u Italiju, i ubrzo izlaže po privatnim galerijama i sajmovima u Italiji (1994. – velika izložba u Veneciji, sa učešćem Viktorije Koen, direktora Muzeja Moderne umetnosti u Bolonji), Njujorku (1992. – sa učešćem Danila Ekera, direktora Muzeja moderne umetnosti u Trentu), i Beogradu (1999. – Muzej moderne umetnosti).

Đakov je živeo preko dvadeset godina u Italiji i nekoliko godina na Šri Lanki. Posle velikog uspeha Damjan Đakov se vraća u Srbiju gde nastavlja svoj rad u atelje na Adi.

Atos Ongaro je rođen u Veneciji 1947. godine. Prvu samostalnu izložbu održao je 1970. u galeriji Bertesca u Milanu. Posle toga sledi više samostalnih i grupnih izložbi (Milano, Firenca, Rim, Duzeldorf, Njujork,…). Ostvarivši veliki uspeh u vajarstvu i slikarstvu, Atos zbog ljubavi dolazi u Beograd, gde ostaje da živi i stvara u svom ateljeu u centru Beograda.

Nekad deleći jedan atelje u Italiji, Damjan i Atos nastavljaju druženje i u Beogradu. A sada se, posle mnogo godina isprepletanog životnog i stvaralačkog puta, sreću na zajedničkoj izložbi u galeriji Canvas.

Na izložbi Vagabondo biće predstavljeno 19 slika Atosa Ongaroa i Damjana Đakova, a dve od njih su neverovatan zajednički rad u četiri ruke. Radovi imaju zajedničku temu Vagabonda, njegov filozofski i egzistencijalni duh koji odlikuje život ova dva umetnika.

Vagabondo, ludak, lakrdijaš (pajac), putnik, skitnica…
Zero karta Tarot. Na arkanu karata se prikazuje čovek koji je zakoračio napred ali ne vidi ponor ispod njegovih nogu, na ramenu mu je skitnički prtljag a oko nogu se vije pas koju mu ne da da skrene u stranu…

Vagabondo uvek rado prihvata one koji su spremni da dele sa njim put. On zna da se sreća osmehuje hrabrima, ali zna i o njenoj prolaznosti, tako da je saputnik uvek dobro došao. I znajući da nikad neće da stignu horizont, oni ponovo kreću na put, u susret novom, nepoznatom, a to i jeste njihovo prepoznavanje sebe u ovom svetu…