Zašto se preporučuje alkalna ishrana?

Stručnjaci kažu da je odgovor u izbalansiranom unosu alkalne i kisele hrane, ali da se mora voditi računa o GI (glikemijski indeks) i GL (glikemijski load).

foto: ThinkstockPhotos

Koncept neizbalansiranog unosa kiselih i alkalnih namirnica prvi put se pojavio 1933. kada je lekar iz Njujorka Vilijam Hovard objavio knjigu „A New Health Era“. On je tvrdio da su sve bolesti uzrokovane nakupljanjem kiselosti u telu.

Njegov koncept prehrane, koji preferira unos alkalnih namirnica, ima temelj u jednoj od najpopularnijih dijeta danas – (Hejeva dijeta), koja podrazumeva pravilno kombinovanje hrane. Ne dozvoljava, na primer, kombinovanje ugljenih-hidrata i proteina, u istom obroku, prenosi Mondo.

Ovakva ishrana za kratko vreme pokazuje odlične rezultate. Mada, postavlja se pitanje koliko je praktično dugoročno jesti na ovakav način i kakav efekt po naše zdravlje može imati takav način ishrane?

Stručnjaci kažu da je odgovor u izbalansiranom unosu alkalne i kisele hrane, ali da se mora voditi računa o GI (glikemijski indeks) i GL (glikemijski load).

Ukoliko u našoj ishrani preovlađuje preveliki unos kisele hrane, dolazi do preteranog nakupljanja kiselih ostataka, što uzrokuje stanje prevelike kiselosti tela poznato pod nazivom acidoza.

Acidoza dugoročno usporava efikasan rad našeg tela, uzrokujući manjak energije, lošiji zdravstveni profil i naravno, probleme s prekomernom težinom. Takođe, dolazi i do gubljenja minerala poput kalcijuma, magnezijuma i kalijuma, koji pokušavaju da neutrališu višak kiselosti, odnosno uspostaviti zdravu pH ravnotežu, koja iznosi oko 7.

Naši unutarnji organi, poput bubrega, pluća i nadbubrežnih žlezda, igraju važnu ulogu u održavanju zdravog nivoa pH tela. Kako bi oni bili zdravi, bitno je da preferiramo unos alkalne hrane. Unoseći alkalne namirnice, mi zapravo oslobađamo telo od trošenja energije za eliminisanje viška kiselih ostataka i pomažemo mu da radi ono za što je i stvoreno – balans telesne težine i što duže održavanje zdravlja i energije.

Različita su mišljenja u vezi sa tim koliko nam alkalne hrane treba, ali je najviše onih koji preporučuju odnos 60 odsto alkalne i 40 odsto kisele, piše „Alternativa za vas“

Kiselu reakciju u telu najčešće izazivaju belančevine, gazirana pića, više od tri kafe dnevno, rafinisane namirnice kao što su beli hleb, kolači i lisnato testo, crni čajevi, masna hrana, ali i pušenje. Kiselost izazivaju i veštački zaslađivači, kao i preterani unos mlečnih proizvoda.

Alkalne namirnice su, pre svega, voće i povrće, a njihov pojačan unos pomaže u lečenju bolesti kao što su osteoporoza, dijabetes, kamen u bubregu, kamen u žuči, problemi u vezi sa varenjem, povišen holesterol, depresija, nesanica.