Dr. Feelgood: Zašto je važno doručkovati

Jedna od najbitnijih stavki koja se tiče pravilne ishrane odnosi se na to da ona treba da bude raznovrsna, ali i redovna. SZO preporučuje pet obroka dnevno, tri glavna i dve užine. Svi obroci su važni, ali je doručak ipak najbitniji obrok u toku dana. Nakon buđenja, pred nama je čitav dan tokom kojeg ćemo morati da budemo fizički aktivni, a za to je neophodna energija.
Metabolizam je ujutru najbrži, što znači da ukoliko u to doba ne unesemo hranu u organizam, naše telo počinje da pati. S druge strane, oni koji izbegavaju doručak ili tvrde da preko dana ne stižu da jedu, uglavnom to nadoknade u večernjim časovima, što je najpogubnija moguća varijanta. Doručak bi trebalo da predstavlja kombinaciju proteina, ugljenih hidrata i masti. Poželjno je da bude jak i obilan, ali istovremeno i zdrav.

Uz napomenu da ne morate da se striktno pridržavate navedene gramaže, navešću vam nekoliko primera pravilnog kombinovanja doručka:

1. U čašu nemasnog jogurta s 1odsto mlečne masti stavite pet kašika ovsenih pahuljica.

2. Uzmite jednu breskvu, čašu nemasnog jogurta, i u blenederu sami napravite voćni jogurt. U to dodajte ovsene pahuljice.

3. Integralna kifla i čaša nemasnog jogurta.

4. Uzmite dva parčeta crnog hleba ili integralnu kiflu, na to stavite parče nemasnog sira, malo paradajza i krastavaca.

5. Pet kašika žita kuvanog na vodi pomešajte sa desetak zrna sirovog badema i pet suvih šljiva, i sve to prelijte sa pola šolje nemasnog mleka.

Jako je bitno da ne doručkujete „s nogu“, već kod kuće, polako za stolom, i to nakon što uradite nekoliko vežbi istezanja. Ukoliko ujutru izdvojite 10-15 minuta za doručak i neke lagane vežbice, tokom čitavog dana imaćete više energije, bićete raspoloženiji, efikasniji na poslu, a tako ćete sačuvati i svoju mladost.

Tekst: Eva Čubrović