Karijera o kakvoj sam oduvek maštala!

One obožavaju svoj posao! Ukoliko niste takve sreće (bar zasad!), obavezno pročitajte ovaj tekst jer naše sagovornice otkrivaju kako su uspele da se domognu fantastičnog radnog mesta…

Sebe opisuje kao nepopravljivog štrebera kojem su roditelji usadili ubeđenje da je škola najvažnija. Trenutno je postdiplomac na dva fakulteta, a završila je Filološki fakultet i specijalističke studije o EU u Briselu. Govori engleski i francuski jezik

Na pravom putu: Politika je izabrala mene, a ne ja nju. Odmalena sam ispravljala
„krive Drine“, pa je prirodno to što sam tokom devedesetih učestvovala na svim protestima, zbog čega sam izbačena s posla. I tada, kao i danas, bila sam ubeđena da radim pravu stvar, da je to posao koji volim i koji ima smisla.
Preko trnja, ili preko cveća, do zvezda: U Srbiji je politika gladijatorska arena, prepuna sujete, neznanja, prljavštine… „Izbola“ sam se na mnogo „trnja“, ali dočekala sam da vidim „ruže“ u obliku priznanja za posao koji radim.

Najteži trenutak u karijeri: Kada sam zbog svojih uverenja izbačena s posla, bila sam veoma razočarana u neke ljude kojima sam verovala a oni me iz straha nisu podržali. Bilo mi je teško i kada sam odlazila iz Ministarstva za ljudska prava zbog toga što se raspala moja zemlja i institucija koju sam od temelja gradila.
Najveći uspeh: Sve što sam postigla proizvod je mog rada. Uspehom smatram to što sam savladala život koji me nije štedeo i što nisam posustala niti sam prestala da verujem u ljude i pravdu.

Autoriteti: Moj otac, profesor Pravnog fakulteta, za mene je moralni i profesionalni autoritet. Nije nas kažnjavao batinama, već svojom „razočaranošću“, a braća i ja trudili smo se da budemo kao on – vredni, plemeniti i jednostavni. I još nešto: baš kao tata, volimo ljude i srećni smo kad možemo nekom da pomognemo. Inače, moj „politički guru“ je Rasim Ljajić, od koga sam mnogo naučila.

Otvara li lepota baš sva vrata: Žena i njena lepota jedno su od božijih remek-dela. Ako je ne zloupotrebljavate, već je skromno „nosite“, otvara i blindirana vrata.
Karijera (ne) ugrožava privatnost: Slažem se da javnost mora da upozna ljude koji predstavljaju narod. Ali, nisam sigurna da u to spada i svaki detalj iz privatnog života. Što bi rekli Britanci, sebe čuvam za sebe. Uzgred, iako se smatra da u politici nema prijateljstva, ja sam upravo u toj branši stekla prijatelje koji će mi uvek biti oslonac.

A šta je bilo pre politike: Verovala sam da ću se baviti nekom drugom profesijom. Radila sam na televiziji, pisala recenzije, učestvovala u kulturnim događajima. Potom sam, ne zavaravajući se da je to posao za mene, počela da predajem književnost. Oni „koje sam izvela na put“ kažu da sam bila dobar profesor i da sam im pokazala da ideali ne postoje samo u knjigama.

Poslanik/ca: Ne osećam se kao obespravljena žena. Naprotiv, ljudska vrsta zavisi od nas. Kao što donosimo život, umemo da donosimo i velike odluke i da obavljamo najteže poslove. Problem je što mnoge žene to ne shvataju. Borim se za žene, ali svet bi bio tužno mesto da nema i muškaraca.

Diplomirala je 2001. u klasi profesorke Biljane Maksić, i to kao student generacije. Smatra da je izabrala profesiju po svojoj meri jer istinski uživa u svom poslu i svoju ličnost najbolje iskazuje kroz glumu.

Na pravom putu: Glumac do kraja života mora da uči i da usavršava svoj talenat. Nikada ne sme da pomisli da je dostigao maksimum! Najveći napredak stiče se kontinuiranim radom, pa treba zgrabiti svaku priliku. Koliko radite, toliko vredite! Znala sam da sam krenula pravim putem čim sam ušla u uži izbor i shvatila da na FDU ne postoji nijedan predmet koji me ne interesuje.

Uspeh, i kako ga postići: Ako se uspeh posmatra onako kako ga većina glumaca vidi – kroz trajanje u profesiji – za to je potrebno mnogo rada, truda i odricanja. Tek pred kraj karijere glumac može da sagleda koliko je bio uspešan, koliko je dobrih uloga ostvario, koliko ga kolege poštuju…

Najteži trenutak u karijeri: Bilo mi je krivo kada je propala predstava „Bogojavljenska noć“, u režiji Dejana Mijača. Dobila sam predivnu ulogu, priliku da radim sa jednim od najvećih pozorišnih reditelja, ekipa je bila odlična… Ali, zvezde se nisu poklopile.

Autoriteti: Postoje glumci koje poštujem i čiji me talenat uvek iznova oduševljava, poput Kejt Blanšet. Autoritet će mi, ipak, zauvek ostati moja divna „učiteljica“ Bilja Maksić i njen suprug Mika Aleksić.
Otvara li lepota baš sva vrata: U mojoj profesiji postoje velike predrasude u vezi sa fizičkim izgledom s jedne, i talentom i inteligencijom s druge strane. Nekad mi se čini da lepota može da odškrine tek poneka vrata, ali zato mnoga zatvara.

„Veze i vezice“: Poznanstva s ljudima iz branše bitna su ukoliko umete da ih iskoristite a ja, priznajem, u tome nisam naročito vešta. Volela bih da kod nas, kao i svuda u svetu, postoje agenti. Ne prija mi da vučem ljude za rukav i da ih ubeđujem da sam pravi izbor za neku ulogu.

Karijera (ne) ugrožava privatnost: Ako pustite medije da vam previše zaviruju u privatni život, to može i da presedne. Intimu ljubomorno čuvajte za sebe i nećete mnogo ispaštati zbog toga što se bavite javnim poslom.

Gafovi: Dešavalo mi se da na sceni ne mogu da kontrolišem iznenadne napade smeha ali, kako je to bivalo u komedijama – nije izgledalo strašno. Najviše nebuloza izgovorila sam u prvim epizodama „Karaoke obračuna“. Za mene, kao glumicu, to je bio nepoznat teren, pa sam u početku bila „stegnuta“. Kroz rad sam stekla iskustvo, opustila se i sada je lakše.

Pitanje srca: Svaka veza ima svoje prednosti i mane, tako da je nevažno da li vam je emotivni partner kolega ili neko ko radi drugi posao. Važno je da kraj sebe imate pravog čoveka koji će vas uvek podržati.

Tekst: Eva Čubrović