Kako sam znala da je pravi?

Toliko čeznemo za pravom ljubavlju, ali neretko, kad nam se desi da nam klecnu kolena, realnost nas uplaši.

Foto: Thinkstock

Je li on onaj pravi ako ne ispunjava sve sa spiska naših snova o savršenom? Opet, šta ako vam smeta kad veza uđe u mirnu luku, a leptirići nestanu, kako pored svih tih knjiga za samopomoć da budemo sigurni koji su pravi parametri za ljubav? Ovo su istinite priče o tome da je nekad dovoljan samo trenutak – a to ne mora da bude onaj prvi – da shvatite da je on taj.

Suzana Jovanović

Iako je postojala jaka hemija između mog sadašnjeg supruga i mene, plašila sam se trajnog vezivanja, jer nisam znala šta tačno želim, osim savršenog muškarca. Rešavala sam sve testove na netu, očajnički tražeći formulu prave ljubavi. A onda, kad smo se vraćali iz grada, slučajno smo sreli njegovu majku i trenutak kad je pritrčao da joj ponese torbe i pomogne joj da ih unese u stan, bio je presudan. Pomislila sam: ovaj čovek će tako brinuti i o tebi, šta čekaš, da ga druga zgrabi?

Danijela Ivanović

Moje poverenje u muškarce bilo je prilično poljuljano prethodnim iskustvima. Imala sam usputne veze, zbog čega su me drugarice osuđivale. Kolega, sa kojim sam delila cigaretu na terasi, počeo je da sluša moje jadikovanje i ubrzo nisam mogla da zamislim dan bez njega, načina na koji me gleda i sluša. Kako sam prestala da menjam frajere, svi su se pitali da li sam se zaljubila. Onda sam i ja shvatila da treba da pokušamo. Danas živimo zajedno.

Milica Knežević

Bila sam u vezi sa dečkom kog sam obožavala, ali koji je bio veoma posesivan. Iako smo planirali venčanje, smetala mi je njegova neambicioznost. Teretana je bila jedino mesto na kom sam mogla da sredim misli. Dogodilo se da je u istim terminima vežbao moj sadašnji suprug. Prvo mi je „pomagao“ oko sprava, a onda smo počeli da pričamo duže i shvatila sam da imamo zajedničke ciljeve. Mislim da je presudna stvar u životu kad pored sebe imate nekoga ko vas potpuno razume.

Olivera Đokić

Trebalo mi je 15 godina da ukapiram da je moj sadašnji dečko onaj pravi. Za mene je bio zaljubljivi klinac koji se motao od jedne do druge i naši kontakti su bili stalno u „on i off“ fazi. Presudan je bio novogodišnji odmor, kada nisam mogla da izbegnem njegovo stalno prisustvo na pet dana. Dok je stajao u kuhinji i pravio palačinke, jer ih ja volim, drugarica mi je šapnula: zar ne vidiš koliko se trudi sve ovo vreme? Pomislila sam da sam dosta vremena protraćila na bezvezne tipove i da je vreme da dam šansu nekome kome je stalo.

Ivana Petrović

Pošto sam dugo bila sama, mislila sam da neću naći srodnu dušu, ismevajući one koji čekaju „pravog“. Prestala sam i da izlazim. Prijatelji su me nagovorili da im pravim društvo dok za vikend pokazuju Beograd nekim strancima i ispostavilo se da će među njima biti i jedan zgodni Holanđanin. Odmah sam znala da je on taj, jer se iskreno i zainteresovano raspitivao o tome šta volim, slušam, gledam, jedem, pijem… nešto što je retkost kod muškarca. Dobacio je „dopala bi se mom tati“, i odlučila sam u sekundi da ne razočaramo tatu.

Autor: Zorica Marković