Zašto posekotine od papira toliko bole?
Svaka osoba koja se barem jednom posekla na papir zna koliko ova vrsta povrede ume da bude neugodna. U čemu je stvar?
Odgovor na ovo pitanje dao je doktor Džejms Spenser sa univerziteta Stenford i Kolumbija.
“Jagodice prstiju imaju više nervnih završetaka od bilo kog drugog dela tela, a upravo na tom mestu dešavaju se posekotine od papira. Kada biste takvu vrstu posekotine imali na nadlaktici, bolela bi znatno manje”, kaže Spenser.
“Epidermis je najpovršniji sloj kože, debljine papira, što znači da je prilično tanak. Ispod njega se nalazi dermis, debljine oko 5-6 milimetara, u kom se nalaze nervni završeci. Povrede od papira obično prodiru u dermis, ali ne dovoljno duboko da oštete krvne sudove, zbog čega osećamo neugodnu bol, iako rana ne krvari”, dodaje Spenser.
To, na neki način, samo povećava intenzitet bola. Naime, krv je bogata hemikalijama koje utiču na zaceljivanje rana, dok površna rana od papira ne krvari, zbog čega joj treba više vremena da zaceli.
Srećom, doktor Spenser navodi da u svojoj karijeri nikada nije video infekciju prouzrokovanu posekotinom od papira. Flasteri svakako pomažu, jer spajaju dve odvojene strane kože, a ispiranje vodom se ne preporučuje, jer bi mlaz vode prilikom dodira s osetljivim nervima još jednom prouzrokovao bol.