Navijamo za njega: O čemu mašta Aleksandar Drenovak

Prve Evropske igre održaće se u Bakuu, od 12. do 28. juna, a Srbija se nalazi među 49 zemalja koje će učestvovati na ovom takmičenju. S mnogo nade i želje da naši sportisti postignu uspeh pratićemo takmičenja u kajaku, streljaštvu, borilačkim sportovima, basketu…  Bokser Aleksandar Drenovak je sportista s kojim danas želimo da vas upoznamo.

Foto: Olimpijski komitet Srbije

Početak:
– Rođen sam pretposlednjeg dana ’83. godine. Četrnaest godina kasnije sam počeo da treniram boks, a prvi meč sam imao ’98. Dok sam bio mali trenirao sam fudbal, čak mi je sasvim dobro išao, ali ljubav prema boksu – koju mi je otac preneo – bila je jača. Majka kao i svaka majka, nije bila oduševljena tim izborom, ali vremenom se navikla. Mnogi kažu “boks je opasan sport”, a suština je upravo u reči – sport. Boks nije tuča, kao što neupućeni ljudi misle, već veština koja podrazumeva mnogo tehnike. Verujte, i te kako morate da koriste mozak.

Povrede:
– Nikada nisam bio nokautiran, a jedina ozbljnija povreda koju sam doživeo u ringu desila se pre dve godine, na Svetskom prvenstvu, kada smo se protivnik i ja “sudarili glavama”. Tada mi je pukla jagodična kost.  Sve do OI u Londonu boksovali smo s kacigama, pa nije bilo čak ni onih svima poznatih povreda arkada. No, i sad se to ne dešava ne znam koliko često, jer su rukavice prilično velike.

Adrenalin:
– Svaki meč je novo dokazivanje. Mnogo puta sam bio prvak Srbije, učestvovao sam na OI, bio sam peti na svetu, ali kad god uđem u ring krećem iz početka. Pre no što će se začuti gong oseća se mala trema, koja je – verujem – poznata svakom sportisti, a pogotovo bokseru. Verovatno upravo to da li je ona pozitivna ili ne, pravi razliku između šampiona i boksera koji to nikad neće postati.

Foto: Olimpijski komitet Srbije

Amaterizam – profit:
– U amaterskom boksu velikih para nema. Neki novac, ali ništa spektakularno, doneo mi je jedino plasman na OI. Potpuno sam iskren kad kažem da se ovim sportom bavim isključivo iz ljubavi. Da mi je novac motiv ne bih boksovao za Vrnjačku Banju, niti za Srbiju. Imao sam ponude posle OI da boksujem u nekoj drugoj zemlji, ali ni na trenutak nisam bio u iskušenju da ih prihvatim. Srećom, privatno sam solidno obezbeđen, pa zaista mogu da se prepustim svojoj sportskoj ljubavi, ali mnogi moji drugari, čak iz reprezentacije, morali su da odustanu. Završavam sportski mandžment, pa verujem da ću i po završetku karijere ostati u sportu.

Dragocene osobine:
– Uvek se postavlja pitanje koji sport iziskuje najveći stepen brzine, izdržljivosti, mentalne snage… Boks je vrlo kompleksan, a nužna je i upornost. Znam mnogo momaka koji nisu bili neki veliki talenti, ali su toliko voleli boks i bili neverovatno uporni, da su postali veoma uspešni. Nikada nisam gubio volju zbog prezasićenosti, ali kad se desi da na nekoliko turnira budete bolji od protivnika, a sudija na kraju meča podigne ruku njima… U boksu takvi trenuci nisu retkost. Čovek se zapita da li je sva energija uložena u pripreme, kako fizička tako i mentalna, imala smisla, ali – baš tada se pokaže da li ste dovoljno jaki. Tada pomislim da će možda baš u najvažnijim momentima pravda trijumfovati. Verujem da kad čovek nauči da se na sportskom terenu nosi sa nepravdama, ume da to primeni i u drugim segmentima života.

Da li žene vole boksere:
– Ima nas raznih, ali ja sam zadovoljan.

Maštam o…
– medalji na OI. Zbog nje svih ovih godina nisam prešao u profesionalce.

Asocijacija na Baku 2015:
– Samim tim što ćemo učestvovati na tim prvim igrama, postajemo deo istorije.