KILOGRAMI mogu da vas KOŠTAJU POSLA?

Ukoliko se pripremate za važan poslovni razgovor, ili iščekujete unapređenje, ne zaboravite da gojaznost, preterana mršavost, ali i atraktivan izgled, i te kako mogu da vam pokvare planove! L&Z istražuje novi oblik diskriminacije u poslovnom okruženju.

Na osnovu razgovora sa nekoliko zaposlenih žena, zaključili smo da mlade dame danas sve češće gube poslovne šanse – kako prilikom zapošljavanja, tako i kad je reč o napredovanju – jer njihov izgled nije po volji ljudi koji o tome odlučuju!

Danijela je ispunjavala sve uslove za mesto šefa računovodstva. Njene kvalifikacije i radno iskustvo poklopili su se sa opisom upražnjenog radnog mesta u firmu, u kojoj je radila već pet godina. Zato je bila neprijatno iznenađena kada je na to mesto postavljena nedovoljno iskusna i manje kvalifikovana koleginica. Zašto Danijela nije dobila ovaj posao? Ova tridesetjednogodišnja žena ubeđena je da je višak kilograma jedini razlog. Koleginica koja joj je „preotela“ mesto, nosi konfekcijski broj 38, dok Danijela može da obuče samo odeću sa etiketom na kojoj piše 46. „Nisam mogla da poverujem da je neko procenjivao moju poslovnu kompetentnost samo na osnovu mog izgleda – preciznije rečeno, veličine – ali to je očigledno bio odlučujući faktor„, komentariše Danijela. „Naravno, gotovo je nemoguće dokazati ovu tvrdnju. Ipak, ubeđena sam da je to jedino objašnjenje, jer sam u firmi čula brojne komentare o svom izgledu.

Štaviše, i moj šef je nekoliko puta, kao, šaljivo, prokomentarisao moju debljinu, i to dovoljno glasno da sam mogla da ga čujem. Takođe, jednom prilikom, bio je zakazan sastanak sa nekoliko muškaraca, naših poslovnih saradnika, kojem je trebalo i ja da prisustvujem, ali šef me je u poslednjem trenutku obavestio da mu nisam potrebna i da sam korisnija u ‘pozadini’. Protumačila sam to kao njegovu želju da udalji debelu ženu iz prostorije u kojoj su bili samo vitki ljudi. U računovodstvu stručnost je od vitalnog značaja, a za novo radno mesto u firmi bile su potrebne visoke kvalifikacije i višegodišnje iskustvo. Završila sam ekonomski fakultet, odgovarajući smer, dok je devojka koja je dobila ovaj posao, još uvek bila student. Kada sam pitala finansijskog direktora koji je bio zadužen za razgovor sa kandidatima, zbog čega je mlađa koleginica dobila posao, samo je lakonski odgovorio: ‘Više nam je odgovarala’. Zaista, u ovakvoj situaciji možete da osetite samo gađenje i mučninu!“

ZVANIČNO POTVRĐENO

Mislite da je Danijela paranoična? Nije. Nedavno sprovedena istraživanja ukazuju na to da je gojaznost nepoželjna u radnom okruženju, a u zemljama Zapada ovaj trend je mnogo izraženiji. Danijelino iskustvo nije usamljeno. U današnjem društvu koje je opsednuto izgledom, diskriminacija na osnovu fizičkih parametara – godina života, stasa i privlačnosti – postaje sve izraženija. Gotovo 80 posto anketiranih kaže da je telesna težina danas mnogo važniji faktor za poslovni uspeh nego što je to bio slučaj pre samo nekoliko godina. Takođe, veliki broj rukovodilaca priznaje da bi pre dali posao vitkoj osobi, nego debeloj. Gojazne ljude (radnike) oduvek je pratila reputacija da su lenji i nedovoljno kompetentni za posao.

„Procenjivanje osobe samo na osnovu njenog izgleda jeste oblik diskriminacije. Ipak, iznenadili biste se u kojoj je meri to danas zastupljeno u poslovnom okruženju“, kaže direktorka sektora za preduzetničke kredite u jednoj banci, koja je želela da ostane anonimna. „Budući da radim u ovoj struci, i da sam na visoko pozicioniranom mestu, često se suočavam sa ovim tipom diskriminacije. Štaviše, imam kolege koje su mi otvoreno priznale da su izabrale kandidatkinje isključivo na osnovu njihovog izgleda. Nažalost, svi zatvaramo oči pred ovom pojavom, a i teško je dokazati da je neko bio žrtva diskriminacije samo zbog izgleda.“

VREDNE MRŠAVICE

Direktor jedne privatne kompanije, koji takođe nije želeo da se otkriva njegovo ime, otvoreno nam je rekao: „Mršavi ljudi mnogo su vredniji od debelih. Zašto bih zaposlio nekoga kome zbog viška sala puca bluza ili suknja, neprekidno se znoji i otežano kreće, umesto osobe koja je vitka, vodi računa o svom izgledu i ponosi se svojim telom? Verujem da mršavi ljudi brže razmišljaju od debelih i da su fizički i mentalno pokretljiviji i efikasniji na poslu. To se naročito odnosi na žene. Neko ko ne vodi računa o svom izgledu, ne vodi računa ni o mozgu!“.

Nehumano, seksističko mišljenje? Nesumnjivo, jeste. Međutim, neki poslodavci tvrde da ih je iskustvo naučilo da postoje realne osnove za selekciju zaposlenih na osnovu fizičkih predispozicija. Određena istraživanja, obavljena, doduše, u razvijenim evropskim zemljama, pokazuju da su gojazni ljudi znatno manje efikasni od svojih vitkih kolega. Takođe, veliki broj radnih dana izgubi se svake godine zbog zdravstvenih problema koji su direktna posledica gojaznosti.

Međutim, debljina nije jedini faktor telesne diskriminacije koji (većinom) pogađa žene na radnom mestu. Na drugom (ekstremnom) kraju izuzetno su mršave žene (anoreksičnog izgleda), koje takođe ređe dobijaju posao, ili teško napreduju. Poslodavac može da zaključi, opravdano ili ne, da je takva žena emocionalno nestabilna, zbog čega je i nesposobna da se fokusira na posao, jer opsesivno razmišlja o svojim problemima, uključujući i strah od gojenja.

VITKA ILI NEZAPOSLENA

Sonja (27) je radila kao grafički dizajner u marketinškoj agenciji kada je shvatila da je postala žrtva diskriminacije. Ali, razlog nije bilo to što je debela.

„Bila sam mršava kao travka, ali to nije bila posledica namernog izgladnjivanja“, kaže Sonja. „Zapravo, mrzela sam svoje ruke i noge, zbog toga što su izgledale kao štapići, kao i usko, mršavo lice. Bila sam opsednuta hranom i očajnički sam pokušavala da se ugojim. Na posao sam stalno donosila ‘gomile’ keksa, neprestano sam ga grickala i nudila kolege. No, šta god i koliko god sam jela, nisam uspevala da se ugojim ni grama! Budući da sam hranu uzimala ‘pred svedocima’ – te da nisam samo pričala o tome – a da se na moju težinu to uopšte nije odražavalo, ljudi su počeli sumnjičavo da me gledaju. Mislili su da imam neki gadan psihosomatski poremećaj, ili da sam bulimičarka. Jednom me je šef ‘skinuo’ sa projekta, uz navodno šaljivo obrazloženje da ‘previše razmišljam o sledećem slatkišu koji ću pojesti, pa ne mogu da se koncentrišem na posao’. Njegov komentar me je užasnuo, ali mi je otvorio oči. Ubrzo sam se obratila lekaru koji je dijagnostikova poremećaj rada tiroidne žlezde. Tek tada, ljudi su počeli da me normalno gledaju, pa čak i da saosećaju sa mnom, a poverena mi je i veća poslovna odgovornost. Međutim, ironija je u tome što sam bila podjednako radno sposobna i kada sam bila mršava.“

Ali, diskriminacija na poslu ne prestaje ovde. U određenom stepenu ona postoji i u slučaju da je žena previše atraktivna! Ana (30) radi kao PR u privatnoj firmi. Ubeđena da je „čista“ zavist njene direktorke – zbog njene plave, duge i raskošne kose, kao i zbog vamp izgleda – bila odlučujući faktor da ne dobije važno mesto regionalnog direktora.

„Diplomirala sam odnose sa javnošću na privatnom fakultetu, a srednju školu završila sam u inostranstvu. Predano radim i imam potrebne kvalifikacije za posao koji obavljam. Osim toga, tri godine sam u ovoj firmi i dokazala sam koliko vredim“, kaže Ana. „Prethodni šef me je podsticao i poveravao mi važne poslove, često i one za koje je bilo potrebno veće poslovno iskustvo.

No, kada je napustio firmu, a moja sadašnja šefica preuzela njegovo mesto, sve se promenilo. Od prvog trenutka osetila sam njen animozitet. Štaviše, oduzela mi je neka zaduženja i isključila me iz jednog velikog projekta. Neposredno pre sastanka sa direktorima glavnih sektora naše kompanije, šefica mi je rekla da ne moram da prisustvujem, uz komentar: ‘Želim da se kolege fokusiraju na važne ponude koje je firma dobila, a ne da ih dekoncentrišu plava kosa i noge do vrata!’. Nikada se nisam oblačila provokativno na poslu i ničim nisam isticala svoje fizičke atribute. Naravno, ovakvim, otvorenim komentarom jasno mi je stavila do znanja šta joj smeta, kao i da me nikada neće unaprediti u svog zamenika.“ Baš kao i Danijela, i Ana je doživela veliko razočaranje, kada je na upražnjeno mesto zamenika došla devojka bez ikakvog poslovnog iskustva, koja se prijavila na javni konkurs firme.

PREDRASUDE PROTIV POLITIKE

Predrasude, ili stečeni stereotipi, u bilo kojoj životnoj oblasti uvek su kamen spoticanja i snaga koja vuče nazad. To se, kao što smo se uverili u Danijelinom, Sonjinom i Aninom slučaju, dešava i u poslovnom okruženju. Poslodavci i rukovodeći kadar često smatraju da je višak ili manjak kilograma siguran znak nedostatka samopouzdanja, poslovne inicijative i kreativnosti radnika. Dakle, šta možete da učinite ako mislite da ste žrtva ovog oblika diskriminacije? Direktan način jeste da se suočite sa nadređenim ili osobom koja vas je intervjuisala zbog prijema na posao. Zatražite objašnjenje za to što su vas odbili i objasnite svoje poslovne ambicije i način na koji biste ih ostvariti. Psiholozi takođe savetuju da u svakom trenutku treba da projektujete imidž profesionalca, bez obzira na telesnu težinu. To znači uredan izgled, umereno elegantna odeća, dostojanstveno držanje i ponašanje. Budite svoj PR! Ako ste sjajno obavili neki posao, ne ustručavajte se da to kažete pravim ljudima. I, ako osećate da je vaš nadređeni osoba koja vas koči u napretku, sklopite saveznički odnos sa kolegama koje imaju istu poziciju u drugim sektorima. Najgora stvar je da, u slučaju da trpite diskriminaciju, ništa ne preduzimate (još gore, da se žalite po celoj firmi!).

Šta treba da preduzmete ako vas ometaju u napredovanju?

* Zahtevajte sastanak sa pretpostavljenim i recite mu da smatrate da niste dobili pravu priliku da iskažete svoj potencijal.

* Napravite lični plan poslovnog delovanja, koji će vam omogućiti ostvarivanje cilja.

* Nemojte da se žalite drugim kolegama, niti da ogovarate šefa – zadržite dostojanstvo i budite spremni da obavljate sve poslovne zadatke.

* Ako se stvari ne poprave (sa direktnim nadređenim), obratite se vrhu poslovne hijerarhije.

Fakti iz sveta

* Rezultati jedne britanske studije pokazali su da radnici troše bar petinu plate da bi izgledali lepše na poslu. Oni veruju da privlačni nameštenici imaju veće šanse da napreduju i budu bolje plaćeni.

* U jednoj američkoj anketi, kojom su bili obuhvaćeni isključivo direktori kompanija, velika većina ispitanika izrazila je uverenje da gojaznost smanjuje produktivnost, kao i da debelim ljudima nedostaje samodisciplina.

* Zaposleni u britanskoj modnoj kući „Next“ nedavno su dobili jedinstveno uputstvo u obliku knjižice, sa jasnim sugestijama prema kojima treba da učine sve što je u njihovoj moći da bi izgledali vitko. To uključuje i nošenje „magičnih gaćica, kojima se skrivaju izbočine i celulit“, kao i šalova za „odvlačenje pažnje sa delova tela koje žele da sakriju“.

Tekst: Nataša Ćovin