Pozorište Boško Buha poklanja karte za predstavu „Gospođa Ministarka“

Prve dve čitateljke koje pošalju mejl na adresu [email protected] dobiće po dve karte za predstavu „Gospođa Ministarka“ u sredu, 3. juna u 19.30h. U mejlu treba da napišete svoje podatke (ime, prezime, mesto stanovanja i broj telefona) a u subject – predstava „GOSPOĐA MINISTARKA“. Napominjemo da će se predstava igrati u UK Vuk Karadžić jer se pozorište renovira.

Foto: buha.rs

O predstavi

“Gospođa ministarka” – mišljena kao arhetip, komična maska, stanje svesti, deformacija koja nema pol ( i muško je i žensko svojstvo), travestija. Prerušavanje je svojstvo plemenite pozorišneigre koja stvara smisao i traga za istinama o čoveku, životu, društvu. Ali igre prerušavanja odlika su i političkog života, deo svakodnevne matrice stvaranja poželjnih “imidža” na tržištu borbe za vlast i moć. Prerušavaju se i ljudi i ideje. Opštatravestija. Žanr svakodnevice. Vlastohleplje ukida i razum, Nekada su u pozorište sve uloge igrali muškarci jer je društveno neprihvatljivo bilo da žene glume. Ta pozorišna praksa danas je ogledalo za nove puritance i malograđane kojima je neprihvatljivo štošta, možda i da muškarci glume žene i žene muškarce. Ram za predstavu je pesma Jovana Jovanovića Zmaja “Srpska politika” : “Gde je srpska politika? Je l’kuvana il’ je presna? Je l’ skromna il’ je besna? Je l’ žedna il’je glada? Ili igra ili svira? Il’ se malo restaurira? Il’ izdiše il’ se rađa? Il’ joj kakva baba vrača? Ili puzi ili sedi? Il’ se smeje il’ se jedi? Je l’ u dvoru bogatome ? il’ u gnezdu vraninome? Ima l’ cuclu ili zvečku? Il’ je gdegod u zapećku? Je l’ u službi il’ u miru? Il’ u kakvom manastiru?”Vreme u kojem živim pozvalo me je da ga mislim kroz Nušića, kroz njegovo ljuto duhovito komediografsko pero. Njegovi likovi nisu bezazleni, i kad im se smejem, ja ih se i plašim. Odavno su se razmileli svuda oko mene, skrojili društvo po sopstvenoj meri, pa se oni danas nama smeju.

Ministarku je Nušić pisao tridesetih godina prošlog veka, u okolnostima razvoja kapitalizma i građanskog klasnog društva između dva rata, a znamo šta su tridesete godine iznedrile – i fašizam i nacionalizam i totalitarizam. Ostajući u vizuelnom okviru tridesetih, želela sam da podvučem kontinuitet društvenih deformacija, mentalitetskih zauma. Volela bih da Nušić nije moj savremenik, da je po njegovom svetu pala kosmička prašina, ali anas njegova aktuelnost boli i na nivou rečenice i situacije, i društvene dijagnoze.

Tatjana Mandić Rigonat
scenski prostor Tanja Mandić Rigonat, Branko Cvijić
kostimograf Ivana Vasić, Ivana Šešlija – Studio KONSTRUKT
kompozitor Draško Adžić
scenski pokret Anđelija Todorović
scenki govor Ljiljana Mrkić Popović
dizajn svetla Srđan Cvetković
organizator Tanja Perović
asistent kostimografa Zorana Mia Radović
asistent organizatora Mina Korać
inspicijent Željko Jaćić
sufler Miljan Miljanović

Lica
ŽIVKA – Goran Jevtić
SIMA – Mihailo Todorović
ČEDA – Miloš Vlalukin
DARA – Uroš Jovčić
RAKA – Katarina Marković
ANKA Nemanja Oliverić
PERA PISAR – Saša Simović
MOMAK iz administrativnog – Rastko Vujisić, Predrag Grujić
DR NINKOVIĆ – Ivan Mihailović, Damjan Kecojević
RISTA TODOROVIĆ, počasni konzul Nikarague – Nenad Nenadović

Familija:
UJKA VASA – Vlastimir Velisavljević, Branko Cvejić
TETKA SAVKA – Dragoljub Denda
TETKA DACA – Branislav Platiša
SOJA RASPUŠTENICA – Žarko Stepanov, Stojan Đorđević
TEČA JAKOV – Aleksandar Goranić, Miroslav Žužić
MILE – Nebojša Rako
JOVA POP ARSIN – Darko Ivić
SAVA MIŠIĆ – Stefan Kovačević
PERA KALINIĆ – Srđa Bjelogrlić
GOSPA NATA, bivša ministarka – Marko Janjić
ŽANDARMI – Miljan Miljanović, Alen Alidini