Navijamo za nju: Šta motiviše Anu Bajić?!

Prve Evropske igre održaće se u Bakuu, od 12. do 28. juna, a Srbija se nalazi među 49 zemalja koje će učestvovati na ovom takmičenju. S mnogo nade i želje da naši sportisti postignu uspeh pratićemo takmičenja u kajaku, streljaštvu, džudou, tekvondu, basketu… Danas ćemo vas upoznati s Anom Bajić, koja je upravo u Bakuu, pre nešto više od godinu dana, osvojila bronzanu medalju na Evropskom prvenstvu.

Foto: Olimpijski komitet Srbije

Nije bilo ljubavi na prvi pogled:
– Imala sam samo pet godina kad sam ušla u salu za treninge i nije mi se dopalo. Videla sam ljude koji jedni druge udaraju i čula buku, jer tekvondisti, pre no što će uputiti udarac, glasno ispuštaju vezduh iz organizma. Zato sam malo išla na treninge, a malo pauzirala. Ipak, 2004. odlazim na prvo takmičenje i – osvajam zlatnu medalju. Ona mi je dala volju da počnem da redovno i vrlo ozbiljno treniram.

Motivacija:
– Reči trenera “moraš, možeš, ti to sve znaš, toliko si trenirala, toliko truda uložila…” daju vam ogroman podstrek. Kad dođete na takmičenje i prvi put uđete u salu, u kojoj će se voditi borbe, nije vam svejedno. Osetite i tremu, ali kad se približi sam početak meča, kad se s protivnicom pogledate u oči, prisutna je samo želja da pobedite. Ništa nije bolje od toga!

Druženja:
– Takmičarke se druže, na velikim takmičenjima imamo i žurke, neke od nas se čuju telefonom ili kontaktiraju putem društvenih mreža, ali rivalitet je uvek prisutan. Najkraće rečeno, ne možeš da iz svesti izbrišeš činjenicu da ti je devojka, s kojom danas pričaš uz kafu, sutra protivnica. Na žurkama, koje sam upravo pomenula, većina nas voli da se obuče malo elegantnije, a neke se pojave i u dugačkim haljinama. Zbog velikog broja takmičenja i stalnih treninga, nemamo baš mnogo vremena za izlaske, pa samim tim ni prilika da se doteramo. Zato svaku iskoristimo da pokažemo da umemo da budemo i te kako ženstvene.

Modrice:
– Naš sport je, kad se gleda sa strane, vrlo grub, jer udaraš protivnika svom snagom. Međutim, nama ne deluje tako, jer smo navikli i da napadamo i da se branimo. Lagala bih kad bih rekla da na telu nemam mnoštvo modrica i da me ta mesta ne bole, ali i na to sam navikla. Zahvaljujući dobrom treningu, mišići steknu sposobnost da sve to amortizuju. S reprezentacijom uvek putuje naš fizioterapeut, koji nađe način da nas oporavi do sledećeg borbe, a ako je nešto malo ozbiljnije po povratku kući sledi rehabilitacija.

Jedan dan:
– Ustajem u sedam-osam. U to vreme je kondicioni trening, tako da me obično čeka trčanje ili fitnes. Vratim se kući, ručam, odmaram se… Ručak ne sme da bude obilan, a dva sata pre treninga se ništa ne jede. Sledi drugi trening, pa odmor, tokom kojeg obično čitam knjigu. Tada nema smisla spavati, jer bi se telo umrtvilo, pa ne bi bilo spremno za večernji trening, koji najčešće čine borbe. U deset dođem kući, spavam, a sutra sve iz početka. Tako je bilo u pripremnom periodu pred svetsko prvenstvo, a sada je lakše, jer imam dva treninga. Tokom dana mi ostaje malo više slobodnog vremena, pa s društvom mogu da odem na kaficu. Uprkos takvom tempu, u srednjoj ekonomskoj sam bila odličan učenik. Učenje mi nije bilo ni najmanji problem, jer sam se tada i za vreme časova, praktično, odmarala.

Ljubav:
– Mladići, kad čuju kojim se sportom bavim, kažu – ti ćeš da nas tučeš. Moj dečko, s kojim sam već dve i po godine, najbolje zna da nisam opasna. Međutim, kad slučajno ima neku modricu ili ogrebotinu, njegovi drugovi odmah počnu da se šale da sam ja za to “zaslužna”. Mnogo mi znači što me razume, a to nije uvek lako. Budući da on nema nikakve veze sa sportom, a da je toliko često putujem i imam bezbroj obaveza, pravo je čudo što ovako dobro funkcionišemo. U svakom slučaju, sve je savršeno .

Od zemlje do zemlje:
– Od početka ove godine do sada bila sam u Grčkoj, Dubaiju, Turskoj, Egiptu, dva puta u Rusiji, Švajcarskoj, Holandiji, Bosni, a uskoro ću u Baku. Obično nemamo vremena da vidimo gradove u kojima smo, jer nam je svaki minut isplaniran. No, uprokos takvom rasporedu, bar jedno popodne ostane za razgledanje. Najviše prilike za upoznavanje same zemlje i ljudi imala sam prošle godine u Kini i Koreji, gde smo proveli 25 dana. Bili smo u selima gde je život potpuno drugačiji od našeg, a usrećio nas je odlazak u Seul, jer je upravo u tom gradu osnovan tekvondo.

Baku 2015:
– Jedva čekam Evropske igre, tim pre što još nisam bila na OI. Biće to prvo takmičenje na kojem ću moći da osetim tu specifičnu atmosferu, gde smo svi zajedno.