Bitef teatar vam poklanja karte za predstavu „Ko se boji Virdžinije Vulf?“

Dve čitateljke koje se prve jave na mejl redakcije [email protected] dobijaju po dve karte za predstavu „Ko se boji Virdžinije Vulf?“ u BITEF Teatru. Predstava se igra sutra, 14. juna, sa početkom u 20 sati.

Foto: PR

Gostujuća predstava iz Kopra
Prevod: Zdravko Duša
Režija: Vito Taufer
Scenografija: Voranc Kumar
Kostimografija: Barbara Podlogar
Autor muzike: Miha Petric
Dizajn svetla: Jaka Varmuž

Igraju: Mojca Partljič, Aleš Valič, Tjaša Hrovat i Rok Matek

Univerzitetsko naselje koledža u Novoj Angliji. Po završenoj zabavi za službenike, dekanova ćerka Marta i njen muž, profesor istorije, Džordž, pozivaju u goste mladi bračni par – Nika, profesora biologije, za kog Marta sve vreme misli da predaje matematiku, i njegovu plahovitu suprugu Hani.

Ubrzo se ispostavlja da je dve decenije dug brak domaćina ustvari rat. Međusobne optužbe, udarce, psovke i fizičke obračune oni ne skrivaju pred gostima već ih prisiljavaju da učestvuju u njihovom međusobnom obračunu. Mlad, zgodan, pre svega ambiciozan, Nik, i od alkohola zavisna Hani primorani su da igraju njihove ljubavne igrice. U nekom trenutku, Nik sa dve decenije starijom Martom odlazi u njenu spavaću sobu, ali se ispostavlja da je previše pijan za seks, te dostižu svoj vrhunac u istinski nasilnim i patološkim međusobnim odnosima. Kasnije se otkriva da su to mehanizmi za prikrivanje ranjivosti likova i njihovih frustracija (Nik je morao da se oženi, Džordž kao profesor nikada nije napravio značajnu karijeru, a ono što je zajedničko za oba para je to što ne mogu da začnu dete).

Drama za koju je autora inspirisao grafit lokala u Grinidž Vilidžu i koja je na praizvedbi 1962 godine u Nju Jorku doživela podeljeni prijem (“samo za proste žene” tada je napisao Dejli Njuz) još uvek ostaje svojevrsna kritika američkog društva, institucije zakona i njegovog poimanja u društvu. Imena bračnog para Marte i Džordža nisu slučajno jednaka imenima Džordža Vašingtona i njegove supruge, te simbolizuju rat među polovima u kom ženski pol uvek preovladava i svojom ambicijom uništava muški. Marta i Džordž su bez deteta, sterilni su, imaju imaginarno dete i to za život nepodobno dete je ubijeno u noći u kojoj se odvija radnja drame, a američki san o dobrom životu se ne može održati jer je utemeljen na lažima.
Edvard Olbi pored Judžina O’Nila, Tenesi Vilijamsa i Artura Milera jedan je od stubova savremene američke drame. Olbi je član Dramatists Guild of America, profesionalnog udruženja dramskih pisaca i spisateljica. Dobitnik je tri Pulicerove nagrade za dramu za A Delicate Balance (1967), Seascape (1975) i Three Tall Women (1994). Dobitnik je i specijalne nagrade Tony za životno delo (2005), kao i Zlatna medalja Američke akademije umetnosti i književnosti (1980).