Interesantne činjenice o kosi koje niste znali

Nasuprot uvreženom mišljenju, šišanjem kose ne ubrzavate njen rast niti možete da promenite teksturu dlake. Mnogi šamponi protiv peruti zapravo oštećuju kosu.

Foto: Gulliver/Thinksock

Posle koštane srži, kosa je ta koja najbrže raste. Studije pokazuju da su muškarci u prednosti, odnosno da njihova kosa brže raste.

– Prosečan životni vek dlake na glavi je pet i po godina.

– Kosa, odnosno cela kika, jaka je kao aluminijum.

– Na osnovu samo jedne dlake, naučnici mogu mnogo toga da otkriju o vama, recimo – šta ste proteklog meseca jeli ili u kom kraju sveta ste živeli. Dlaka može da se koristi i za forenzičko testiranje droge i tako obezbedi ključne informacije tokom istrage.

– Kosa belaca, u proseku, počinje da sedi posle 34. godine, dok Afrikancima i Azijatima posedi posle 47. Statistika pokazuje da su Azijati manje skloni ćelavljenju od Afrikanaca i belaca.

– Češljanje je zdravije za kosu od četkanja.

– Da bi kosa bila zdrava, ishrana treba da se sastoji od jaja, lososa, šargarepe, zelenog povrća i vitamina C i D.

– Mnogi šamponi protiv peruti zapravo oštećuju kosu.

– Još je u antičkom Rimu korišćena verzija viklera kakvi danas postoje. Perike i frizure bile su znak društvenog statusa.

– Stari Egipćani farbali su crnu kosu kanom, a Rimljani su je izbeljivali hidrogen-peroksidom.

– U doba renesanse žene su čupale kompletan prednji deo kose da bi im čelo izgledalo veće.

– Pre 19. veka, Evropljanke su prale kosu znatno ređe nego danas, najviše dvaput mesečno. Uveče bi je raspuštale i četkale da bi uklonile stare naslage ulja.

– Samo četiri odsto svetskog stanovništa ima crvenu kosu. Najveći procenat prirodno riđokosih ljudi nalazi se u Škotskoj (13%) i Irskoj (10%).

– U srednjem veku riđa kosa je smatrana obeležjem veštica, pa je oko 45.000 žena mučeno i spaljeno na lomači ili udavljeno u vodi.

– Početkom 17. veka narod je verovao u vile i vilenjake koji se pojavljuju na jugozapadu Engleske. Obično su ih crtali sa crvenom kosom, koja je bila znak njihove nestašne prirode.

Boja kose, kože i očiju određena je genima. Boja kose je određena interakcijom dve forme pigmenta, eumelanina i feomelanina, koji se proizvode u melanocitima, ćelijama melanina. Kako melanociti propadaju s vremenom, kosa počinje da sedi a kasnije i da beli.