Narodno pozorište poklanja karte za predstavu „Majka hrabrost i njena deca“

Narodno pozorište iz Beograda poklanja 2×2 karte za predstavu „Majka hrabrost i njena deca“ čitateljkama koje se prve jave na mejl redakcije [email protected]. U subject mejla napišite MAJKA HRABROST I NJENA DECA,  a u samom mejlu navedite svoje podatke (ime i prezime, mesto stanovanja, broj telefona). Predstava se igra sutra, 14. juna na Velikoj sceni, s početkom u 19.30 sati. 

foto:PR

Smisao trenutnog postojanja?
Andre Žid je zabeležio negde kako žurnalizmom u književnosti naziva sve ono što će sutra zanimati manje nego danas. Kod Brehta ne postoji nigde „žurnalizam u književnosti“, on stvara otvoreno delo, ostavlja slobodno polje tumačenju uvek mnogo širem nego što ga dopušta jedna jedina istorijska epoha ili samo jedno geografsko područje. I ako je njegovo delo vrlo često aktuelno, to je, čini mi se, zato što ima i što će imati uvek i pre svega izvesnu savremenu ustreptalost, suočavajući istovremeno čoveka i njegovu istoriju sa svim onim što je smisao njegovog trenutnog postojanja. (Hornia Deleanu)

Pesnik koji je uvek svaku svoju poetsku reč osećao kao društveni čin, i merio je smislom njenog političkog dejstva, Breht nije, ni u jednoj svojoj drami, shvatio svoju poruku kao jedan platonski poetski simbol. Pisana uoči Drugog svetskog rata, za vreme Brehtove političke emigracije iz Hitlerove nemačke (1938), Majka hrabrost ima svoj izraziti politički karakter. U psihozi zločinačkih priprema za novo svetsko klanje, kada su ostrvljene horde crnih fanatika sa kriminalnom emocijom vaskrsavale i obnavljale, u novoj varijanti prema novim prilikama, pokliče i gesla iz Tridesetogodišnjeg rata, Brehtova ljudska poruka, didaktički intonirana, odzvanjala je svojim tragičnim mementom koji niko nije hteo da sluša. U razularenom horu vojnih napeva i poziva na ubijanje, njegov glas, glas ljudske savesti i zdravog razuma, odjekivao je čistim metalnim zvukom pacifizma. (Eli Finci)

Predstava realizovana uz podršku Kulturnog centra Pančeva
Predstava realizovana u okviru Programa obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata
Prevela Olivera Milenković
Reditelj Ana Tomović
Dramaturzi Vuk Ršumović, Željko Hubač
Scenograf Ljerka Hribar
Kostimograf Momirka Bailović
Kompozitor Irena Popović Dragović
Scenski pokret Tamara Antonijević
Scenski govor Ljiljana Mrkić Popović

Premijerna podela:
Majka Hrabrost Dušanka Stojanović Glid
Katrin Jelena Trkulja
Ajlif Milutin Milošević
Švajcarski Sir Mladen Sovilj
Vojni pozivar, Onaj sa povezom preko oka, Vojnik Nikola Vujović
Narednik, Drugi narednik Darko Tomović
Mladi vojnik, Poručnik Hadži Nenad Maričić
Kuvar Slobodan Beštić
General, Stariji vojnik Gojko Baletić
Vojni sveštenik Nebojša Kundačina
Oružar, Seljak Milenko Pavlov
Iveta Potje Nada Šargin
Vojnik, Pisar, Sekretar puka Dragan Nikolić
Seljakova žena Suzana Petričević
Stariji pukovnik Tanasije Uzunović
Vojnik, Seljakov sin Pavle Jerinić

Muzičari: Nikola Dragović, violina; Tanja Ščerbak, klavir; Vladimir Gurbaj, klarinet; Danilo Tirnanić, bubnjevi
Statisti: Miloš Dmitrović i Milan Šavija