CSI: Otkrijte forenzičara u sebi!

„Navukli“ ste se na serije koje počinju ubistvom, i sve vreme se trudite da ga razrešite pre CSI ekipe?! Rešite ovaj test i proverite da li imate talenta za zanimanje koje je zahvaljujući TV serijama poslednjih godina steklo neverovatnu popularnost. Ko zna, možda ste stvoreni za taj posao.

1. Zašto mnoga ubistva ostanu neotkrivena?

A Zato što savremeno oružje ne ostavlja dovoljno jasne tragove.

B Zato što je sudska medicina još uvek nedovoljna razvijena disciplina.

C Zato što neki lekari ne urade detaljnu obdukciju.

2. Koliko precizno forenzičari mogu da odrede vreme smrti žrtve?

A Tačno u minut.

B U rasponu od jednog sata.

C Plus/minus tri sata.

3. Kod kojih ljudi se vrlo teško mogu otkriti tragovi ubistva?

A Kod beba.

B Kod osoba sa tetovažom.

C Kod vrhunskih sportista.

4. Da bi neko bio proglašen za serijskog ubicu, koliko ubistava bi trebalo da je počinio?

A Tri

B 10

C Više od 10

5. Da li se može manipulisati detektorom laži?

A Da

B Ne

6. Kojom metodom će se u budućnosti otkrivati kriminalci?

A Drogom istine.

B Uređajem koji može da čita misli.

C Analizom kose.

7. Koji se otrov najčešće koristi za ubistva?

A Arsenik

B Botoks

C Lekovi

8. Na osnovu čega forenzičari mogu da procene starost žrtve?

A Kože

B Očiju

C Kostiju

9. Koja je tvrdnja od ponuđenih tačna?

A Ranije se prilikom sumnje na ubistvo radila autopsija, a danas obdukcija.

B Obdukcije se vrše i pre kremiranja.

C Na zahtev porodice, obdukcija se može sprečiti.

10. Da li su otisci prstiju jedinstveni?

A Da

B Ne, jednojajčani blizanci imaju identične otiske prstiju.

C Ne, postoji samo ograničen broj otisaka.

11. Koje životinje su od velike pomoći sudskim istražiteljima?

A Psi

B Crvi

C Miševi

12. Koji tragovi ubistva se ne mogu ukloniti ni nakon detaljnog čišćenja?

A Perut

B Znoj

C Tragovi krvi

Ukoliko ste na deset pitanja tačno odgovorili – u vama „čuči“ mali forenzičar. Stoga, ne časite časa – jednom se živi!

1. ODGOVOR C

Mnoga ubistva ostaju neotkrivena jer lekari ne izvrše detaljnu obdukciju.

U proseku, policija reši isti broj slučajeva ubistava koliko ih ostane i neotkriveno. Glavni uzrok tome jeste što zakoni omogućavaju svakom lekaru da utvrdi smrt, usled čega se dešava da se previde mnoge sumnjive povrede na lešu. Čak i ako lekar posumnja da se ne radi o prirodnoj smrti, ali to nikome ne saopšti, telo biva sahranjeno bez obdukcije. Svega 25% lekara u svetu izvršiće detaljnu obdukciju i ispitati sve moguće uzroke smrti.

2. ODGOVOR C

Vreme smrti se može odrediti u razmaku od

plus/minus tri sata.

Prilikom procene vremena nastupanja smrti uzima se u obzir mnogo faktora. Jedan od njiha jeste spoljna temperatura jer će mrtvo telo sasvim drugačije promeniti izgled pod uticajem toplote nego pod uticajem hladnoće. Na osnovu različitih merenja i proračuna, stručnjaci mogu da utvrde vreme smrti, koja može da varira, u proseku, za šest sati. Ali, tako brzo i precizno, kao što to rade u serijama, vreme smrti se u praksi ne može utvrditi.

3. ODGOVOR A

U slučaju beba često nedostaju jasni dokazi o zločinačkom delu.

Stručnjaci procenjuju da se kod svakog tridesetog slučaja iznenadne smrti deteta radi o ubistvu. Pošto mlado telo još uvek nije dovoljno sazrelo, i zbog toga je vrlo osetljivo, nije potrebno mnogo snage da se usmrti beba. Već prilikom snažnijeg drmanja može toliko da se ošteti mozak da se izazove smrt. Takođe, i kada se beba uguši jastukom, to ne ostavlja jasne tragove, jer se bebe vrlo slabo brane. Ukoliko se ne sprovede detaljna obdukcija, postoji mogućnost da nikada ne bude otkriven zločin nad detetom.

4. ODGOVOR A

Za serijskog ubicu biće proglašen onaj ko izvrši tri ubistva na različitim mestima.

U potrazi za serijskim ubicom policiji pomažu, takozvani, profajleri, koji razotkrivaju psihološki profil zločinca. Psihički obolele ubice kao što su Džek Trbosek ili Fric Honka bili su uzori za mnoge likove u romanima i filmovima. Ipak, ovakvi likovi predstavljaju pravu retkost u realnosti. Malo je slučajeva ubistava čiji je jedini motiv nagon zločinca za ubijanjem. Većinom počinilac i žrtva su se poznavali i postoji motiv za zločin, što pojednostavljuje posao policiji. Uhvaćene serijske ubice najčešće završavaju u psihijatrijskim ustanovama.

5. ODGOVOR A

Da, detektorom laži se može manipulisati.

Detektor laži je uređaj kojim se istovremeno kontroliše nekoliko funkcija tela tokom ispitivanja (promene krvnog pritiska, volumen i učestalost srčanih otkucaja, znojenje tela). Sve ove vrednosti se menjaju i mogu da se izmere kada je testirana osoba pod stresom, jer laže. Metoda, međutim, ne funkcioniše ako testirana osoba ostane potpuno smirena u laži. Na primer, ako mozak zločinca ne obradi i ne prihvati činjenicu da je izvršio ubistvo, ubica zaista neće lagati. Iskreno će misliti kako ubistvo nije počinio i detektor laži neće reagovati. Osim toga, uređaj će reagovati pogrešno i kada testirana osoba bude govorila istinu, ali se naglo uplaši ili se uzbudi.

6. ODGOVOR B

Kompjuter, koji može da čita misli, ubuduće bi trebalo da služi u otkrivanju kriminalaca.

Pomoću magnetno rezonantnog tomografa (MRT), koji prikazuje slike aktivnosti mozga ispitanika, neurolozi bi za nekoliko godina mogli da otkrivaju kriminalce. Ovakvi kompjuteri biće nova generacija detektora laži. Laž se može očitati pomoću ovog uređaja jer prilikom izgovaranja laži uvek prvo mislimo na istinu, ali je odbacujemo i počinjemo da govorimo izmišljenu verziju, pri čemu se aktiviraju različiti delovi mozga. Regije koje se aktiviraju prilikom laganja razlikuju se kod svakog čoveka i zato ovaj aparat još nije u upotrebi. Ono što naučnici žele da spreče jeste to da zbog neispravne tehnike u zatvor dospeju nevini ljudi.

7. ODGOVOR C

Najviše ubistava trovanjem počini se korišćenjem lekova.

Arsenik je bio uzrok više smrtnih slučajeva tokom ljudske istorije nego bilo koji drugi otrov. Primenjivao se u srednjem veku, kada se mogao nabaviti u slobodnoj prodaji. Danas su retka trovanja ovim otrovom, jer pravovremenim ukazivanjem lekarske pomoći otrovani može da se spase od smrti, s druge strane njegovo prisustvo u lešu može brzo da se otkrije. Danas su mnogo češća ubistva običnim lekovima – kao što su insulin ili lekovi za srce. Čak i sredstvo protiv bolova koje često koristimo – paracetamol – može da ubije jer velika količina ovog leka uništava jetru.

8. ODGOVOR B

Oči otkrivaju starost.

Po očima se relativno precizno može odrediti starost žrtve. To omogućava metod koji je izmislio danski lekar Nils Linerup: procenom količine radioaktivnih ugljenih materija (C-14 izotop) u sočivu oka. Ovaj ugljenikov izotop nalazi se u atmosferi, a u ljudski organizam dospeva disanjem i ishranom. Tokom života skuplja se u očnom sočivu, pa se na osnovu procenta sadržaja C-14 u njemu može izračunati starost umrle osobe. Druga tkiva, na primer, koža i kosti, stalno se menjaju i zbog toga ne mogu precizno da otkriju starost žrtve.

9. ODGOVOR B

U mnogim zemljama obavezno je obaviti obdukciju pre kremiranja.

Autopsija, obdukcija i seciranje – to su tri stručna pojma koji znače isto: pregled unutrašnjih organa leša, odnosno otvaranje tela umrle osobe radi utvrđivanja uzroka smrti. Obdukcija se obavezno radi kada postoji sumnja da osoba nije skončala prirodnom smrću. Pregled leša je obavezan i ako postoji opasnost od neke epidemije. U nekim zemljama obdukcija je obavezna pre kremiranja da bi se utvrdio pravi uzrok smrti.

10. ODGOVOR A

Da, otisak prstiju je jedinstven.

Do sada nisu pronađena dva čoveka sa identičnim otiscima prstiju. Zato se svaka osoba može identifikovati na osnovu analize otisaka prsiju – za razliku od DNK analize, koja ne može da razlikuje jednojajčane blizance. Bebi dok je još u materici u četvrtom mesecu formiraju se neravnine na prstima i ostaju takve čitavog života.

Korišćenjem analize otisaka prstiju za otkrivanje zločinaca prvi su počeli da se služe pripadnici engleskog „Skotland jarda“ u 19. veku.

11. ODGOVOR B

Crvi su životinje od najveće pomoći forenzičarima.

Neke vrste insekata u toku razvoja, dok su u stadijumu larve, hrane se mesom i time učestvuju u razlaganju leševa. Forenzičari po veličini i vrsti crva nađenog u telu žrtve mogu mnogo da zaključe o stanju leša i uzrocima smrti. Na osnovu vrste crva mogu da otkriju da li se mesto zločina poklapa sa mestom pronalaska leša: ako se na telu ubijenog nalaze drugačije vrste crva od onih koji se razmnožavaju na mestu gde je leš pronađen, znači da je žrtva ubijena negde drugde. Ako u lešu nisu pronađeni crvi kojih je moralo biti na mestu na kojem je pronađen, može se zaključiti da im pristup „nisu dozvolile“ otrovne supstance.

12. ODGOVOR C

Tragovi krvi ne mogu se ukloniti ni posle detaljnog čišćenja.

Čak ni najdetaljnim čišćenjem ne mogu se potpuno ukloniti tragovi krvi. Prilikom brisanja, male količine krvi dospevaju u različite pukotine i zabačena mesta, kao i na nameštaj, zidove ili pod. Minimalni ostaci krvi mogu da se otkriju fluorescentnim svetlima i specijalnim lampama. Ako su se žrtva i ubica fizički obračunavali, te su nađeni i tragovi krvi ubice, onda se on vrlo lako može razotkriti na osnovu DNK analize.

Tekst: Violeta Komazec; Foto: SIPA