Tema nedelje: Molim te, lajkuj me…

Autor teksta: Brankica Treskavica, novinarka magazina „Lepota i zdravlje“

[inlinetweet prefix=““ tweeter=““ suffix=““]Pre nekoliko dana, dok sam ćaskala sa jednim prijateljem, on reče kako ga je koleginica zamolila da joj nešto lajkuje. [/inlinetweet]Začuđeno sam ga pogledala, jer je njegovo ime uz taj post u kontekstu „sviđa mi se“, imalo isto toliko smisla kao kad bih ja otišla na koncert Mileta Kitića ili “Ramštajna”. Posle njegovog odgovora „bilo mi je neprijatno da je odbijem“ zaključila sam – ja bih je odbila, uz komentar da spremnost da reaguješ onako kako osećaš dođe sa iskustvom.

Ubrzo smo prešli na drugu temu, ali se meni to lajkovanje i dalje vrzmalo po mislima. Da li sam, nesvesno, bila neiskrena? Jesam… Nije stvar isksutva, već osobe s kojom komuniciraš. [inlinetweet prefix=““ tweeter=““ suffix=““]Lako je odbiti nekoga prema kome si ravnodušan, ali da li bih tako reagovala kad bi taj lajk od mene očekivao neko ko mi je drag, ko mi je učinio neku uslugu, ko je uvek bio tu kad mi je bio potreban, za koga znam da je jako dobar… [/inlinetweet]Uostalom, nije li baš lajkovanje krivo što nisam otvorila profil na Facebook-u. Jeste, ali i ovako, u prolazu, čujem za previše „lažnih lajkova“. Doduše, ima njih i u realnom životu kol’ko hoćeš, samo što su na društvenim mrežama vidljiviji.

Da ne bih samo ja „otvarala dušu“ poslala sam dve poruke s pitanjem – šta i zašto lajkuješ? Prva je otišla na adresu Bebe Dragić, direktorke kokrporativnih komunikacija B92, koja je veoma prisutna na društvenim mrežama, a druga je krenula ka mojoj drugarici iz školskih dana Jelici Greganović, kojoj su blogovi bili predigra za knjige. Budući da je njena nova knjiga “Osmeh za svaki dan” već nedeljama na prvom mestu najpoznatijih “Laguninih” izdanja, odmah sam poslala mejl i Vanji Gavrovski iz “Lagune”, s pitanjem – da li mogu da dobijem dve knjige za čitateljke našeg portala? Kako ćete dobiti knjige, saznaćete na kraju teksta, a sad evo evo šta su Jelica i Beba rekle:

Foto: Laguna

Jelica: Lajkujem sve što mi se sviđa, pri čemu dve kategorije objekata sviđanja od mene dobijaju sviđanja bez pitanja – deca i biblioteke. Prosto, jer verujem da nema deteta koje ne bi lajk zaslužilo, i da su biblioteke mesta čiji život i preživljavanje makar lajkovima treba podržavati. Ostali moraju da ispune sasvim lične, sasvim moje kriterijume sviđanja, pri čemu najmanje imaju šansi oskudno obučena ljudska bića u sanitarnim sredinama, a najviše oni koji sebe otkrivaju ili prikazuju kroz sitnice koje oko sebe primećuju. Naravno, sve ovo se odnosi i na reči – svaka dobra, od srca, pa makar i skromnim sposobnostima napisana reč će od mene dobiti lajk. Ti ću učiniti zato da njime podržim buduće bolje. Na lajkovima ne treba štedeti, lajkovi su kao lepa reč ili osmeh namenjen i onima koje uopšte ne poznajete, onako u prolazu, za dobru volju i lepši život.

Foto: CPG/Nova Energija

Beba: Najčešće lajkujem kada mi se nešto iskreno dopada. Ponekad, samo ponekad napravim izuzetak i “lupim” onaj prstić iako me nešto nije preterano dotaklo, a kada znam da bi “moja overa” tom nekome mnogo značila i da je, pri tom, u skladu sa mojim principima, uverenjima, estetikom. Ali, ne libim se ni u sajber prostoru, kao ni u životu, da podelim svoju lepu misao o nekome sa tim nekim. Sebično ju je zadržavati samo za sebe i smatrati da se ona, eto, podrazumeva. S druge strane, trudim se da sve lajkove primam sa rezervom, jer odobravanje drugih može biti dobrodošlo, da nam imponuje, ali najpre bi trebalo potvrdu sopstvenih vrednosti, stavova i mišljenja, negovati u nama samima.

Kako do knjige: “Osmeh za svaki dan” dobiće dve čitateljke koje pošalju najzanimljiviji predlog za intervju, koji ću uraditi za ovaj blog. Predloge mi šaljite na: [email protected]