Da li stvarno možete biti previše privlačni ili previše inteligenti?

Većina psihološke literature ukazuje na to da ljudi koji su i privlačni i inteligentni imaju više sreće od drugih, bolje prolaze u životu, lakše nalaze posao, partnere, produktivniji su, uspešniji i imaju više samopouzdanja. Postoje, međutim, neki iznenađujući problemi koji dolaze sa previše jednog ili oba ova navodno zavidna blagoslova.

Foto: IMcreator/MarkSebastian

Inteligencija – Već decenijama, psihologija definiše ovu sposobnost kao sposobnost rešavanja “papir i olovka” problema, u smislu IQ testa, dok se kasnih 80-ih dolazi do pitanja da li tradicionalni način merenja inteligencije znači da su ti ljudi sposobni i u životnim zadacima – pa je tako nastao pojam emocionalna inteligencija (EQ). Postoji i praktična (ulična) inteligencija gde ljudi koji je poseduju često mogu biti jako loši na klasičnim IQ testovima.

Hauard Gardner je na Hardvardu razvio pojam višestruke inteligencije. Emocionalna i praktična inteligencija nisu različite sposobnosti, po njegovom mišljenju, već samo deo ukupne slike. Ljudi mogu biti inteligentni u odnosu na razumevanje prirode, i njihove sposobnosti da proizvedu nešto, na primer, muziku.

Sada da se vratimo na pitanje kako je moguće da neko može biti “previše” inteligentan. Kao što smo rekli, može biti više od jedne vrste inteligencije. Ako imate izbor da bude pametni u jednoj ili dve, interpersonalnoj senzitivnosti i samopoimanje su verovatno one koje će vas nositi najdalje u životu. Međutim, postoji razlika između biti pametan i misliti da si pametan.

Kada visoka inteligencija postane deo vašeg identiteta, možete postati žrtve u verovanju da “Ja mogu učiniti bilo šta” . Kao rezultat toga, mogu osetiti opterećenost potrebom da ostvare svoj potencijal. Ako su osujećeni u ostvarivanju svog identiteta kao pametne osobe, to može uticati na samopouzdanje.

Privlačnost – U društvu koje vrednuje lepotu, kako neko moze da bude previše lep ili zgodan? Da bi odgovorili na ovo pitanje, možemo okrenuti studiji švedskih psihologa koji su istraživali “stereotipe fizičke privlačnosti”. Ovo se odnosi na tendenciju da često sudimo lepim ljudima na osnovu njihovog izgleda, gde se lepši ljudi doživljavaju kao uspešniji.

U studiji je proučavano osoblje zaposleno u hotelu koje je trebalo da proceni koji su gosti zahtevniji i koji mogu da troše više novca – ponuđene su im fotografije, a 113 ispitanika je pokazalo na fizički atraktivnije ljude na fotografijama. Međutim, to da je bogat čovek nužno i zahtevan jeste stereotip.

Moguće je, međutim, da su ljudi koji su lepi postali zahtevni, ali ne zato što su narcisoidnog karaktera, već zato oni imaju tendenciju ka posebnom tretmanu, jer dovoljno samo da pokažu svoj blistav osmeh i tako imaju lakši pristup svemu.

Problem previše zgodnih, pametnih ili oba istovremeno nas dovodi do pojma identiteta. Što više sebe definišu u smislu ovih karakteristika, više je teško prihvatiti razočaranja kao što su starenje i smanjenje atraktivnosti koje je tako prihvaćeno u svetskim standardima, ili kada od deteta genija ne dolazi kasnije do očekivanog ostvarenja u karijeri.