Zašto muškarci sve ređe prilaze ženama?

U savremenom društvu, udvaranje i zavođenje kao da više i ne postoje, a ljudi se ponašaju po sistemu „ja sam centar sveta“. Jači pol se žali da su devojke namrgođene, uobražene i isfolirane, dok one tvrde da šalju signale u prazno.

Foto: Guliver/Thinkstock

Još jedan hladni rat je počeo. Ne, nije reč o aktuelnoj političkoj situaciji u svetu. Kao i u svakom, i u ovom se rivali odmeravaju sa strane vrebajući svaki pogrešan korak protivnika. Primirje nije na pomolu. Ali, ne očekuje se ni eskaliranje sukoba. Jer, neprijatelji u ovom ratu ne mogu jedni bez drugih. Reč je o muškarcima i ženama.

Stiče se utisak da muško-ženski odnosi nikad nisu bili zategnutiji. Mladići i devojke sede u kafićima kao pripadnici dva zaraćena tabora. Naoružani mobilnim telefonima, „neprijatelji“ se odmeravaju zaštićeni tamnim staklima naočara za sunce. A onda odu kući i nastavljaju rat na internet forumima. Muškarci ispaljuju optužbe da su devojke u Srbiji namrgođene, hladne, uobražene, isfolirane. I da je osmeh postao luksuz.

– Naše devojke su nepristupačne i zahtevne. Imaju visoke kriterijume i potcenjivački i podsmešljiv stav, za razliku od devojaka iz Evrope koje su opuštene i mnogo im je lakše prići – žali se jedan forumaš.

Slažu se sa njim i ostali „ratnici“ koji tvrde da čak i kad se osmele da priđu devojkama, one drsko odbijaju udvaranje. Devojke se, pak, žale da signale šalju u prazno, a da su momci koji im prilaze suviše agresivni ili neromantični. I dok se loptica seli sa jednog na drugi teren, nastavlja se status kvo. Niko ne diže belu zastavu.

Postavlja se pitanje da li današnje generacije više i znaju šta je flert i zavođenje? Zbog čega gotovo više niko nikome ne prilazi? U čemu je problem, pitamo prvog instruktora zavođenja u Srbiji, Petra Vagića.

– U patrijarhalnim društvima očekuje se da je prvi korak na muškarcu. Ali, mnogi muškarci imaju nelagodnost koju stvaraju dve suprotstavljene težnje. Težnja da priđe devojci koja mu se sviđa i težnja da zaštiti sebe od rizika odbijanja stvaraju tenziju, pa muškarac oseća stres, neprijatnost, anksioznost i strah – primećuje Petar.

Starije generacije zbunjeno gledaju današnju omladinu primećujući paradoks – nekada, uprkos manjim slobodama i društvenim stegama, muškarci su znali da se udvaraju, a devojke da šalju signale. Deo odgovora na pitanje zašto je danas drugačije leži i u sve izraženijem individualizmu i egocentrizmu modernog čoveka. Romantika traži vreme i želju da se drugoj osobi ugodi i da se ona barem za trenutak postavi u centar sveta. A to je nemoguće dok god se svi ponašamo kao Luj 14 i doživljavamo sebe kao kralja i kraljicu, Sunce oko koga se vrti ceo svet. I dok premalo dajemo, previše (nerealno) očekujemo zauzvrat.

A da potreba za romantikom postoji, govori lista najprodavanijih knjiga koju predvode ljubavni romani, dok su oproban recept za uspeh u Holivudu – romantične komedije. Srpkinje i u 21. veku „padaju“ na „orlove na Jadranu“ i ostale ekranizovane verzije romana Milice Jakovljević Mirjam, koja im nadomešćuje ono što im fali u realnosti. I dok gutaju priče o vremenu u kom je jedan osmeh obećavao, a pogled ledio krv u žilama, o udvaranju koje traje mesecima, pa i godinama, u životu se često ponašaju kao junakinje psihološkog trilera. Deo odgovora leži u karakteristikama savremenog društva, veruje Vagić.