Tema nedelje: Njegovo veličanstvo – Fotošop
Koliko ste puta, listajući magazine, rekli ili pomisli: “Sve je to fotošop, u prirodi nije ni približno tako lepa”. Koliko puta ste u tabloidima čitali o poznatim ličnostima, koje su izazvale podsmeh, jer su u novinama izašle njihove preterano fotošopirane fotografije? Koliko puta ste rekli “i ja bih bila dobra riba” kad bi me fotošopirali”?
Fotošop odavno nije “samo” softver, kojim fotografi rade ono što su stotinak godina ranije fotografi zvali retuširanje. To nije, ali šta je? Zamena za plastičnu hirurgiju, način da se ojača samopouzdanje ili izazove tuđa zavist, stil života, neminovsnost u izdavaštvu, bez obzira da li se na stranicama časopisa nalaze manekenke, sladoledi ili ikebana… Pošto ne volim da odgovore dajem “pabirčeći” znanje po internetu, pozvala sam nekoga ko to zaista zna – Mišu Obradovića, jednog od naših najpoznatijih i najcenjenijih fotografa.
Da li dan kada se pre 25 godina pojavio Adobe Photoshop 1 fotografi treba da slave?
– I da i ne. Budući da više nema rada u laboratoriji, ne samo da je skraćeno vreme, već fotograf ima potpunu kontrolu celog procesa. S druge strane, u fotošopu može da se napravi nešto što više i nije fotografija, već ilustracija. Mogućnost tolikih tehničkih manipulacija može dovesti dotle da se izgubi suština same fotografije. Zbog toga su mnogi fotografi, uključujući i mene, u početku imali otpor prema fotošopu.
Da li ću pogrešiti ako konstatujem da fotošop može sve?
– Ko njime dobro barata, zaista sve može – da promeni pozadinu, da leto pretvori u jesen, plavušu u crnku, da napravi obline, da podari zadnjicu po uzoru na Kim Kardašijan, poveća usta, smanji obim struka…
Postoji li nešto što ne može?
– Verovatno, ali ja ne znam, što nije ni čudo, jer ga minimalno koristim, a i mladim fotografima govorim da je suština fotografije nešto drugo, te da će upravo nju izgubiti neumerenom upotrebom fotošopa.
Ima li smisla to govoriti ljudima koji su ispred fotoaparata?
– Ako je reč o menekenima – nema potrebe, jer oni i na fotografijama treba da izgledaju kao u prirodi. Što se poznatih ličnosti tiče, naročito žena, činjenica je da mnoge štošta traže. Nedavno je jedna otišla toliko daleko da je zahtevala da sama obradi fotografije koje sam ja snimio. Ništa drugo nisam mogao da kažem osim – to stvarno nije moguće. Podrazumeva se da su korekcije i potrebne i moguće, ali nije isto obrisati “salce” koje je iskočilo preko farmerki, podočnjake ili bubuljicu, ili pak smanjiti nekoga za tri konfekcijska broja.
Da li ti se, poslednjih godina, desilo da fotografišeš neku poznatu ličnost i da ti kaže – nemoj da koristiš fotošop?
– I to se dogodilo, ali sam posle video fotografije te iste osobe koje su bile strašno fotošopirane.
Da li svoje fotografije, a pod tim “svoje” mislim na one na kojima si ti, fotošopiraš?
– Naravno. Ja sam kao iz one stare izreke “obućar ide u pocepanim cipelama, frizer je čupav…”. Kad treba da nekome dam svoju fotografiju nikad je nemam, ali kad baš moram, onda mi supruga napavi neki lep portret, jer se i ona bavi fotografijom. Naravno, tada “skinem” podočnjake i sredim sve što može da se sredi, ali zaista minimalno.