Krpelji: Krvopije iz visoke trave!

Ma koliko je boravak na otvorenom dragocen za duh i telo, iz prirode, na žalost, vrebaju i neprijatelji pa se može desti da se sa fantastičnog izleta vratite u društvu malih zglavkara koji slučajno vole da vam se napiju krvi…

Tropske temperature ovih dana bukvalno nas teraju da svaki slobodan trenutak provedemo u prirodi. Ipak, ma koliko je boravak na otvorenom dragocen za duh i telo, iz prirode, na žalost, vrebaju i neprijatelji pa se može desti da se sa fantastičnog izleta vratite u društvu malihzglavkara koji slučajno vole da vam se napiju krvi. Reč je o krpeljima (Ixsodes ricinus) koji se bude u kasno proleće i rano leto (baš ovih dana) i tumaraju do jeseni po izletištima, šetalištima, parkovima i ostalim zelenim površinama, baš gde i mi. Sve bi bilo bezazleno da ovi paraziti nisu nosioci više različitih uzročnika bolesti (bakterija i virusa) od kojih je kod nas najčešća lajmska bolest.
Kad je u pitanju Beograd, oboljevanje je registrovano na svim gradskim opštinama, a prvi slučaj lajmske bolesti zabeležen je 1987. god. kada su i započeta prva istaživanja. Do 2008. infekcija je utvrđena kod 4278 Beograđana, a godišnje se u proseku zarazi 12,1 osoba na 100.000 stanovnika.Istraživanja sprovedena na gradskom nivou govore da procenat zaraženih krpelja varira zavisno od godine istraživanja ali da svakako prelazi 20 odsto.

Kako se zaštititi od napada ovih neželjenih gostiju i šta preduzeti ako do uboda ipak dođe, pitali smo Dr Nevenku Pavlović, epidemiologa iz Svetovališta za lajmsku bolest pri Gradskom zavodu za javno zdravlje.
„Izloženost ubodima krpelja. može da bude stalna u okolini stanovanja (dvorišta, travnjaci, bašte) ili povremena na površinama namenjenim turizmu i rekreaciji (izletišta, sportski tereni, vikend naselja i dr.). Ima ih u travi na visini do 80 cm. gde je senovito i gde ima vlage, a naročito u nabujalom rastinju i na zapuštenim površinama. Stoga je šišanje trave i uređivanje dvorišta jedna od mera prevencije jer se tako remete mikroklimatski uslovi pogodni za njihov razvoj“, kaže naša sagovornica.

Kada smo u prirodi treba nositi belu, svetlu odeću (lakše se uočavaju) dugih nogavica i rukava i zatvorenu obuću, a nogavice uvući u čarape, odn. smanjiti površinu kože izloženu ubodima. Repelenti, grupa preparata za odbijanje komaraca, mogu delimično da pomognu ali valja biti oprezan i raspitati se o njihovoj pravilnoj upotrebi. Po povratku kući odeću skinuti i oprati a sebe, decu, kao i kućne ljubimce detaljno pregledati. Ako do uboda dođe, rizik za prenos borelije (bakterije koja izaziva lajmsku bolesti) raste sa dužinom njihovog boravka na koži. Skidanje u prvih 24 sata značajno smanjuje mogućnost infekcije.
„Krpelj se skida isključivo mehanički bez prethodne upotrebe ulja, acetona, laka za nokte, alkohola i slično da ne bi došlo do povraćanja crevnog sadržaja, a samim tim i infekcije. Usni aparat krpelja se uhvati pincetom što bliže koži i lagano vuče na gore. Telo krpelja ne sme da se zgnječi. Nakon toga mesto dezinfikujemo alkoholom ili antiseptikom. Ako je ostao usni deo opasnosti od borelije nema, ali nestručno vađenje može dovesti do drugih infekcija, te to prepustite lekarima“, savetuje Dr Pavlović.

Mesto uboda valja pratiti u narednih mesec i po dana. Ako se pojavi crveniloobavezno se javiti lekaru što pre jer je možda u pitanju prvi stadijum lajmske bolesti. Osim crvenila na mestu uboda u ovom stadijumu se mogu javiti i drugi simptomi i znaci, kao što su uvećane limfne žlezde, stanje slično gripu, glavobolja… Kod najvećeg broja obolelih bolest se tu i završava. Kod onih manje srećnih moguća je druga i treća faza kada bakterija napada zglobove, nervni sistem, a zatim i srce.
Ponovimo da je raskrčavanje zelenih površina i svakodnevno pregledanje najbolja prevencija protiv ovih parazita. Uz blagovremenu i pravilnu reakciju mogućnost za razvoj lajmske bolesti, sve i da vas je „ćapio“ zaraženi krpelj, možete svesti na minimum.
Tekst: Nataša Lazović