Sve o alergijama

Svakog proleća i leta imate sve veće tegobe zbog alergije na polen? Prim. dr Olika Drobnjak-Tomašek, internista-alergolog, otkriva vam kako da ublažite neprijatne simptome.

Kako razlikovati polensku kijavicu od „obične“?

Polenske kijavice sezonskog su karaktera i traju duže od virusnih. One obično nisu praćene znacima koji su karakteristični za virnusne infekcije, kao što su povišena temperatura, drhtavica, bolovi u mišićima, opšta slabost. Međutim, polenska kijavica može da se javi uporedo sa nekim drugim znacima senzibilizacije (alergije), kao što su osip na koži, upala očnih konjunktiva… Kod osoba koje imaju i bronhijalnu astmu, polenska kijavica često pogoršava stanje. U alergijski tip kijavice ubraja se i ona koja se javlja u slučaju preosetljivosti na grinje (Dermatophagoides pteronissinus). Ova kijavica traje tokom cele godine, ali ne daje simptome karakteristične za viremiju, osim kada se postojećoj kliničkoj slici pridruži i virusna infekcija.

Da li ujedi insekata mogu da dovedu do dramatičnih posledica?

Treba praviti razliku između insekata u čijem se sekretu nalaze otrovne supstance (npr. razne vrste škorpiona) i onih čiji sekreti sadrže supstance koje kod pojedinih osoba mogu da izazovu anafilaktičku reakciju (vrlo često sa stanjem šoka koji može izazvati smrtni ishod). Na ovim prostorima, u tu grupu insekata spadaju opnokrilci – pčela, osa i stršljen. Važno je znati da nema razloga za strahovanje da će do najtežih alergijskih reakcija doći posle uboda komarca, mrava… Na našim prostorima, oni mogu da uzrokuju samo neprijatnu lokalnu reakciju koja nije nisu opasna po život.

Postoje li alergije „na nervnoj bazi“?

U osnovi postoje, mada taj termin nije adekvatan. Zapravo, radi se o stresu kao „trigger“ faktoru za započinjanje alergijske reakcije, pri čemu se takođe mogu osloboditi medijatori alergijske reakcije (histamin, u prvom redu). To, u kliničkom smislu, znači mogućnost pojave osipa, otoka na licu i usnama, ali i gušenja, sa pravim astmatičnim napadom. Naravno, sem histamina, u proces mogu da se uključe i mnogi drugi medijatori alergijske reakcije. U svakom slučaju, ne dolazi u obzir nikakvo lečenje neproverenim metodama, kod osoba koje nisu prošle stručno priznatu medicinsku edukaciju. Pre nego što se započne terapija, mora se obaviti ispravna dijagnostika, po preporukama evropske akademije za alergologiju i imunologiju.

Da li su efikasne vakcine protiv alergija?

Ako govorimo o vakcinama protiv alergija čiji cilj je uspostavljanje narušene ravnoteže između Th1 i Th2 grupa limfocita, odgovor je potvrdan. Takve vakcine su, u stvari, jedini pravi lek, a sve ostalo samo je „šminka“ jer poremećaj ostaje. Kada kažem „poremećaj“, uglavnom mislim na „grešku“ na petom hromozomu koju „nose“ osobe sa takozvanom atopijskom konstitucijom. Kod njih se stvara ogromna količina antitela i na one supstance (alergene – grinje, polene, venome insekata) na koje zdrave osobe ne reaguju. Važno je da alergolog-imunolog dobro ispita i proceni da li je pacijentu potrebna vakcina, bilo u vidu injekcija ili one koja se unosi peroralno. Odeljenje alergologije i imunologije u KBC „Bežanijska kosa“ ima višedecenijsko iskustvo u sprovođenju ovog načina lečenja i, trenutno, nekoliko stotina pacijenata na ovoj terapiji.

Koliko dugo mogu da se uzimaju lekovi poput presinga ili klaritina?

Lekovi iz takozvane H1 grupe antihistaminika (grupa loratadina, u kojoj su klaritin, presing, flonidan, ili desloratadina, u koju spada erius), mogu se uzimati u određenom vremenskom periodu, kada je to po proceni alergologa neophodno. Kao i svaki lek, ni ove medikamente ne treba uzimati isuviše dugo bez prekida. Ne predstavlja problem ako se to čini tokom mesec ili dva, ali pacijent mora da se javi na kontrolu alergologu imunologu. Nekontrolisana i samoincijativna primena nije bezbedna.

prim. dr Olika Drobnjak-Tomašek, načelnica Odeljenja alergologije i imunologije KBC „Bežanijska kosa“ i predsednica Sekcije za alergologiju i imunologiju Srpskog lekarskog društva