Tema nedelje: Ona je dokaz da godine nisu važne!
Autor teksta: Brankica Treskavica, novinarka magazina „Lepota i zdravlje“
Nedavno sam u magazinu Hello! naišla na fotografije na kojima su bili Gorica Popović, Tamara Dragičević, Nina Janković, Nevena Božović, Ivan Mihailović, Petar Benčina… Oni, koji makar površno poznaju pozorišna dešavanja, ne bi bili začuđeni što su baš ovi glumci na okupu, jer su ili iz iste klase ili su glumili u istim predstavama. Međutim, ovo društvo nije bilo ni na turneji, ni na snimanju filma, već na – raftingu.
Gledajući Goricu Popović u čamcu, pomislila sam na sve ljude koji u pedeset i nekoj setno izgovaraju „nije to više za mene…“ i na sve one koji smatraju da postoje „dva sveta“ – jedan za mlade, a drugi za one koji to više nisu. Ne zbog njih, jer oni i onako teško menjaju svoje poglede, već zbog svih onih koji misle i što je još važnije žive drugačije, pozvala sam Goricu Popović.
Dokazali ste da velika generacijska razlika nije prepreka za dobar zajednički provod. – Naš posao je takav da su sve generacije upućene jedna u drugu. Dok radite postanete kao familija, a i “proverite” ljude. Postoji mnogo mojih vršnjaka s kojima se baš ne bi družila… Godine, u tom slučaju, zaista nisu bitne. Ivan, Tamara i ja igramo u predstavi “Slavna Florens”, s kojom smo mnogo putovali po Srbiji, a išli smo i u Kanadu. Uverila sam se da su oni sjajna “deca”, puna energije, vrlo odgovorna. Takvi su i Nina Janković, Petar Benčina… Jednostavno, smatram da nema razloga da se neko, mojih godina ne druži s mladim ljudima, naprotiv. Prvo, oni od mene mogu dosta da nauče, ali i ja od njih. Poznata sam kao žena s velikom energijom, “koju ne drži mesto”. Kad njihovoj energiji pridružim svoju, bude super.
A photo posted by Vaja Dujovic (vajovicduja) on
Članak se nastavlja posle reklama
Rafting se može okarakterisali kao “adrenalinska aktivnost”. Da li ste uvek voleli takva letovanja?
– Moj otac je bio veliki ljubitelj prirode i strastveni ribolovac, tako da sam u detinjstvu često bila kraj reka. Mnogo toga znam, pa i da veslam. Dugo sam tražila društvo za nešto poput ovog raftinga, ali nikako nisam uspevala da ga nađem. Moj suprug ne voli takve odmore, a – budući da svira sa Kusturicom u “Zabranjenom pušenju” – veoma mnogo putuje, pa mu mnogo više prija miran odmor na Srebrnom jezeru. Njemu ovakva uzbuđenja nisu privlačna, ni slučajno. Interesantno je da sam ja predložila “deci” da idemo na taj rafting.
Bila sam ubeđena da su oni pozvali vas.
– Inicijativa je bila moja, a oni su bili oduševljeni. S nama je bio još jedan par, recimo, “starijih”. Nedavno sam završila snimanje filma “Kozije uši”, pa sam pozvala scenaristkinju Vladislavu Vojnović i njenog supruga, našeg pozantog snimatelja Miloša Spasojevića, da pođu sa nama. Šalili smo se da su oni profesori, ja direktorka škole, a mladi glumci i Nevena Božović deca na ekskurziji. Već smo počeli da razmišljamo šta bi moglo da bude sledeće. Ne bismo da čekamo leto, pa ćemo – čim uspemo da uskladimo obaveze – krenuti u nešto novo. Pre popriličnog broja godina sam bila na krstarenju Severnim morem, velikim jedrenjakom. To je fantastičan događaj, pa možda predložim “deci” da krenemo.