Prijavite zlostavljanje: Ja sam dete incesta i ovo je moja priča

Reksan Džons za svojih 23 godine preživela je najjezivije stvari. Ipak, ova hrabra devojka nastavlja dalje. Detinjstvo iz pakla je ostavila za sobom, sada živi običnim životom i spremna je da pomogne i drugima. Ovo je njena priča.

Foto: Twitter

Postoji vrlo malo ljudi koji znaju celu priču o mom detinjstvu. Prijatelji znaju delove – da sam usvojena, da su moji roditelji preminuli, ali detalje ne.

Ja sam proizvod incesta. Moj deda je seksualno zlostavljao moju majku, svoju ćerku, godinama, nakon čega je ostala trudna. Ja sam rezultat te trudnoće. On je moj deda i moj otac, a njegovo sedmoro dece su moje tetke i ujaci i moja braća i sestre.

Godinama, moja majka, trpela je zlostavljanje i ćutala o tome zbog uvrnutog sporazuma sa njenim ocem: ona će ćutati, a on neće dirati druge ćerke.

Otišla je od kuće kada je imala 18 godina. Tada je shvatila da on nikada neće održati svoje obećanje. Ja sam tada već bila rođena.

Odlučila je da ga prijavi. Da bi izbegli zantiželjna pitanja, moja porodica izlovala se od svih. Čudnom slučajnošću, moja majka je otišla da prijavi dedu istovremeno kada je policija pronašla dvoje njene braće koja su pobegla od kuće.

Brzo su povezali sve tačke i shvatili o čemu se radi.

Prošlo je još šest meseci pre nego što su moju majku počeli da ispituju o mom poreklu. Cela porodica je tvrdila da je zatrudnela sa nekim radnikom na održavanju u jednom hotelu, ali socijalni radnik nije odustajao.

Na kraju je priznala da sam dete mog dede. Test krvi zapečatio je sudbinu moga dede, a on je osuđen na 20 godina zatvora zbog seksualnog zlostavljanja i incesta.

Nažalost, to što je moj otac bio iza rešetaka, nije značilo da sam sigurna.

Moju majku je tada sve stiglo, nije mogla da izdrži i počela je da se drogira. Da se drogira i nastavlja ciklus zlostavljanja. U to vreme imala je dečka, a ja sam bila deo njihovih seksualnih igrarija. Slikali su me i snimali i prodavali to kao dečiju pornografiju. Moja majka se obesila 7. avgusta 1996. godine, kada sam ja imala pet godina.

a picture of me at 18 oh boy look at that natural red hair……. wow http://t.co/2vWdkovRoX pic.twitter.com/UPrp2nzGhm

— Rexan Jones (RexanJ) February 10, 2015

Poslali su me da živim sa bakom, koja je bila nemi svedok užasa koje je njen muž, moj deda, obavljao nad mojom majkom.

Ona nije bila psihički stabilna, jer je moju majku doživljavala kao drugu ženu. I zbog toga me je redovno tukla i psihički zlostavljala. Kada bih učinila nešto što je uvredi, ona bi mi rekla da sam ja “dete Satane“.

Moj bes je bio ogroman i utočište sam potražila u drogama i lekovima za smirenje. Ostala sam trudna sa dečkom iz srednje škole, kada sam imala 16 godina.

Moje dete konačno je promenio moj život na bolje. Prestala sam da pijem i pušim istog trenutka kad sam saznala da sam trudna i fokusirala sam se na to da taj klinac ima bolji život nego što sam imala.

Kada sam se porodila, moj sin i ja predati smo socijalnoj službi. Poslali su nas u hraniteljsku kuću, a socijalni radnik koji nam je dodeljen bila je ista ona žena koja je pomogla mojoj majci i braći pre toliko godina. Odlučila je da me usvoji kada sam imala 17 godina.

Nakon toga, imala sam neki privid normalnog života. Diplomirala sam, udala sam se za svoju srednjoškolsku ljubav, oca mog deteta. Dobili smo još jednog sina, a moj muž je pristupio marincima.

Tokom svih ovih godina, borila sam sa anksioznošću i depresijom. Čak sam hospitalizovana na neko vreme posle pokušaja samoubistva.

U mentalnoj bolnici počela sam otvoreno da pričam o svojim problemima i da pišem dnevnik. Pisala sam non-stop, u mojoj sobi, u kafeteriji za vreme obroka. Još uvek čitam te zapise kada imam težak dan, da se podsetim koliko sam loših stvari prevazišla.

Danas sam razvedena. Imam podršku nekoliko zaista bliskih prijatelja.

Možda se pitate kakvo je moje zdravlje, s obzirom na to da mi je deda otac.

Imam veliki rizik za sve bolesti koje postoje u porodici mog oca, jer imam toliko njegove DNK. Borila sam se protiv raka grlića materice dva puta, a moji zglobovi nisu se razvili ispravno, već imam artritis. Jedan lekar mi je rekao: „Ti si dvadestrogodišnjakinja u telu pedesettrogodišnjaklinje”.

Moji sinovi su mi podstrek da idem dalje. Naučili su me kako da budem radosna. Sada, oni imaju šest i četiri godine. Oni me motivišu da izađem iz kreveta, da odem na posao, da nastavim, da se osmehnem. Ciklus zlostavljanja je prestao sa mnom. Oni su moj podsticaj.

Provela sam dosta vremena u životu ljuta, besna i ogorčena. Ali to je sad iza mene. Osnovala sam grupu podrške za ljude poput mene. Prošlost je prošlost. Ispred mene je sadašnjost i budućnost – moja karijera, moje životinje, moja nada za ljubav, moji prelepi momci.