Veliki outdoor izazov: L&Z prati biciklistu Luku Lakića na maratonu Pariz-Brest-Pariz!

Ponosni smo što će logo našeg magazina, na dresu Luke Lakića, preći put kroz Francusku dugačak 1.200 kilometara!

Luka Lakić za sebe kaže da je avanturista, a slobodno se može reći – avanturista na biciklu. Iz uobičajenog svakodnevnog dnevnog i radnog okruženja rado beži u prirodu, najpre onu u svom rodnom kraju Užica i Zapadne Srbije, ali i dalje, osvajajući planine i biciklističke i divlje staze gde god ga put nanese… U želji da svoja iskustva i saznanja podeli sa onima koji imaju želju da se okrenu prirodi, pokrenuo je portal www.outdoorserbia.com na kojem rado deli svoja iskustva, kao i zanimljivosti za ljubitelje outdoor komune. “Lepota i zdravlje” prati ga na put u Francusku, gde će učestovati na biciklističkom maratonu Pariz-Brest-Pariz (16-20. avgusta).

Koje ste biciklističke trke do sada vozili i na koje ste najposniji? Koja je bila najduža?
– Bicikl vozim veoma dugo i uvek mu se vraćam. Za mene bicikl znači ispunjenje onoga što ja jesam i volim – spoj putovanja, fizičke aktivnosti, upoznavanja novih ljudi i predela, nezavisnosti, ali i izdržljivosti i ispitivanja svojih granica. Tako sam počeo da vozim i brevete (biciklističke maratone) i naravno – najponosniji sam na prvenac od 200 km koji sam vozio u Zapadnoj Srbiji (Užice, Kokin Brod, Jasenovo, Katići, Prilike, Ivanjica, Arilje, Požega, Užice) prvi put 2009. godine za oko 11 h. Godinama sam te ture produžavao pa je najduži brevet koji sam dosad vozio za mene trajao oko 30 sati, ove godine u Republici Srpskoj 605 km u sklopu kvalifikacija za PBP.

Zašto vas je privukao baš Pariz-Brest-Pariz? O kakvoj se vožnji zapravo radi?
– PBP me je privukao jer je to Vudstok na biciklima (najpoznatiji i najstariji maraton u Evropi), oko 6.000 ucesnika iz svih zemalja, na svim zamislivim vrstama bicikala – tandem, solo, ležeći, kastomizovani bicikli, ljudi u svakojakim kostimima… U životu svakog maratonca, to je događaj koji se nestrpljivo čeka. PBP je preteča čuvenog Tour de France, a radi se o vožnji dugoj 1.200 km koju treba završiti za određeni vremenski rok. U toku vožnje postoje kontrolne tačke na kojima se overava karton svakog učesnika – beleži se vreme dolaska. Da bi se uspešno završio, potrebno je overiti sve kontrolne tačke. Kako je ovaj maraton nastao kao dokaz samodovoljnosti bicikliste i njegove “mašine”, tradicionalno, u toku vožnje nije dozvoljena pratnja vozila ili drugog bicikliste (biciklisti koji nisu učesnici breveta). Dakle, sve je na pojedincu, njegovoj pripremi – fizičkoj, psihičkoj, ali i tehničkoj, i naravno, na dobroj volji drugih učesnika da pomognu ako zatreba…

Koliko predviđate da će vam trebati vremena da pređete tih 1.200 km?
– Očekujem da ću maraton završiti između 80 i 90 sati, što, naravno, zavisi od vremenskih prilika. Za period vožnje od 16. avgusta predviđa se dosta kiše i maksimalne dnevne temerature do 18 stepeni Celzijusa, u toku noći oko 8 stepeni. Da ne ureknem, dosta zavisi i od toga da li ću imati tehničkih problema sa biciklom u toku vožnje. Što se tiče spavanja, plan je da odspavam u Brestu oko 7-8 sati i da to bude sve od spavanja u tih, recimo, 80 sati maratona. Naravno, sa tolikim naporima, sve je moguće.

Šta je to što čoveka tera da se izaže velikim naporima kako bi prevazilazio sopstvena ograničenja? Odakle crpite motivaciju?
– Ukoliko se bavite nečim što vas ispunjava, motivacija se podrazumeva. Volim da se „otisnem na put“ i prepustim onome što mi taj put donosi. Sjajne su priče i iskustva koje čovek može steći na taj način. Jednostavno, nisam tip čoveka koga drži mesto, tako da uvek osećam setu kada završim sa vožnjom i ujedno se radujem novim kilometrima koji dolaze.

Kao osoba čiji je životni stil posvećen sportu i prirodi, koje destinacije ste do sada posetili, a koje su na vašem „spisku želja“?
– Do sada sam planinareći i vozeći bicikl posetio svakojake destinacije, od obilaska severa Italije biciklom, do osvajanja Kilimandžara… Gde god čovek ode, a ne mora daleko, postoje posebna mesta i ljudi. Uvek se najlepše osećam u divljini Tare ili otkrivajući skrivene kutke Zlatibora. Na spisku želja mi je da vozim Race Across America 4.800 km, za koji je rok za završetak 12 dana. PBP će tako biti svojevrstan test za ovu ambiciju…

Šta smatrate najvrednijom poukom koju ste naučili baveći se sportom i provodeći vreme u prirodi?
– Najvrednije što sam naučio je kako u teškom fizičkom i psihičkom stanju kontrolisati sebe i svoj temperament. U tim trenucima, kad sebe dovodite do granica, shvatate prave ljudske vrednosti – koliko je malo potrebno za sreću i šta je pravo značenje te reči.