Uspeti “napolju”: Kako izgleda živeti po “ostrvskom vremenu”

U septembarskom broju magazina “Lepota i zdravlje”, u temi “Oko globusa”, pišemo o ženama koje je posao odveo hiljadama kilometara daleko od domovine. One su nam pričale o tome kako izgleda živeti san velikog broja mladih ljudi i uspeti “napolju”, a jedna od naših sagovornica, naučnica Ljubinka Marković koja niz godina živi u Portoriku, kaže: “Živim tamo gde drugi dolaze na odmor. Portorikanci vreme mere drugačije i nikud ne žure – island time”. Donosimo njenu priču, uz predivne fotografije…

Ljubinka je u Portoriko stigla iz hladne Kanade povodom izazovne poslovne ponude američke firme “Amgen”, u kojoj i danas radi. Reč je o biotehnološkoj kompaniji koja istražuje, razvija, proizvodi i širom sveta distribuira proizvode za borbu protiv ozbiljnih bolesti. Budući da se Ljubinka bavi naukom, njen posao je veoma odgovoran i zahtevan, ali i dinamičan i interesantan. Na ovo divno ostrvo u Karibima došla je s mišlju da na njemu ostane dve godine, ali desilo se drugačije. Kolege joj često, šaleći se, kažu da ona živi i radi upravo tamo gde oni žele da provode godišnje odmore.

Ljubav na prvi pogled: „Osrtvo me je odmah osvojilo, a kako i ne bi kad je klima čarobna, pogled se zaustavlja na divnim plažama, palmama… Međutim, trebalo mi je vremena da se naviknem na tamošnji život. Portorikanci vreme mere drugačije i nikud ne žure – island time. Ne znam da li sam, i posle toliko godina, uspela da se potpuno naviknem na to. Veoma su veseli, malo im je potrebno da budu zadovoljni, vole pesmu i igru, baš kao i sport. Svake godine hiljade Portorikanaca učestvuje u maratonskim trkama, a u oktobru je aktuelan polumaraton “Diva”. Dirljvo je videti kako zajedno trče tri generacije ”primadona”, dok ih bodri ceo grad. To je prava modna trka, koja se odvija u znaku pink boje, a inspiracije su beskrajne. Najadekvatnije je reći da je to prava ”fun and glam” trka, na čijem kraju se svima služi mimosa (šampanjac sa sokom od pomorandže). Portoriko se može nazvati ostvom festivala, koji se nižu jedan za drugim. Cele godine cveta drveće – crveni flambojan, žuti i roza hrast, mirišljvi frangipani. Flamenco plaža na Culebri svake sezone se, s pravom, nađe na listi deset najlepših na svetu.“

Familijarnost: „Često možete videti kako cela porodica, od bake do unuka, ide na plažu. Prate ih i čuvaju umiljati, pametni i odani psi koji se zovu ”sato”. Plažom odzvanja muzika, pleše se, mladi igraju odbojku na pesku, širi se miris roštilja, ali – plivanje nije na listi omiljenih aktivnsoti. Budući da Portorikanci slabo plivaju, u vodu ulaze samo kako bi pričali i popili hladno pivo “Medalla”, koje donose u takvim količinama da su im potrebna kolica. Naravno, pozvaće vas da im se pridružite i voditi računa o tome da se prijatno osećate – veoma su ljubazni domaćini.“

Ekonomija: „Portoriko je u proteklih sto godina prešao put od poljoprivredne zemlje (šećerna trska, duvan, kafa) do ekonomije koja teži modernoj industriji. Da li je u tome uspeo – ne znam. Mnogi ga zovu Isla del Encanto, ali u poslednje vreme može se čuti i još jedan naziv – Ostrvo izgubljenih snova. Ljudi su, ovde, suočeni s velikim državnim dugovima. Vreme će pokazti šta će prevagnuti na ovom malom i lepom ostrvu, gde živi čak četiri miliona ljudi. Ipak, ne zaboravite – ovo je zemlja gusara, a verujem da će njeni stanovnici uzeti kormilo u svoje ruke i pronaći pravi kurs.“

Za pet godina: „Budući da živim u starom gradu Saj Juanu, dok šetam njegovim ulicama imam osećaj da sam deo davno prošlog vremena, koje se baš ovde spontano zadržalo. Ipak, nadam se da ću u budućnosti biti u Beogradu, jer su tamo moji roditelji, familija, sad mi tamo žive i ćerke, ali možda je bolje da me za pet godina pitate gde sam.“

Tekst: Brankica Treskavica

Još tema iz aktuelnog broja našeg magazina, potražite OVDE