Kad od VREMENA boli glava…

Uticaj vremena na raspoloženje i zdravlje ljudi poznat je još iz doba stare Grčke, Danas se ovom disciplinom udruženim snagama bave meteorolozi i lekari iz čije je saradnje proistekla specifična podvrsta vremenske prognoze – Bioprognoza. A koliko uticaj vremenskih (ne)prilika može da bude težak i štetan imali smo prilike da se na svojoj koži uverimo prethodnih dana.

Budući da kiša ne namerava da stane iako je leto i zvanično stiglo u ove krajeve, rešili smo da se malo pozabavimo ovim samo naizgled malim meteorološkim problemom. Kako se prilagoditi vremenskim prilikama i neprilikama, za naš portal govori dr. Radmila Šehić, dežurni lekar Kol centra hitne pomoći.

„Kad su u pitanju nagle promene vremena, od njih najviše stradaju osobe koje imaju hronične bolesti, u poređenju sa uslovno rečeno zdravima“, kaže doktorka Šehić i nastavlja. „Kod nestabilnog vremena ponašanje treba uskladiti s vremenskim prilikama. Kiša tokom leta je period predaha koji prija mnogima, ali posle nje obično sledi porast temperature i isparavanja, što znači velika količina vlage u vazduhu koja otežava znojenje, odn. rashlađivanje organizma. Povećana vlažnost najviše smeta disajnim organima, te su bolesnici s hroničnim opskurnim bronhitisom i bronijalnom astmom najviše pogođeni. Oni ovaj period doživljavaju kao mučan“.
Ni zdravim osobama nije lako. Kiša i sunce se smenjuju po nekoliko puta na dan, a ljudi osim što ne znaju kako da se obuku pate od različitih tegoba koje se mogu podvesti pod osećaj „šlogiranosti“. Najviše se žale meteoropate, osobe naročito senzibilne na vremenske prilike.
„Nagle promene vremena kod meteoropata pojačavaju glavobolju, dovode do pojave vrtoglavice i omaglice (boje se gube, osoba oseća da leluja, sve je kao u izmaglici). S obzirom da vremenske prilike utiču na neuro-vegetativni sistem dolazi do distonije, odn. iskakanja sistema, osobi trnu ruke, vilica, javlja se osećaj neprijatnosti i nemotivisanog straha„, objašnjava naša sagovornica.

Pri velikim oscilacijama u atmosferi treba se pridržavati saveta lekara koji se građanima najčešće obraćaju putem medija kako bi što lakše prebrodili period koji nailazi. Opšti saveti su da oni koji su osetljiviji ostanu kod kuće, ne planiraju nikakvo putovanje, ne zamaraju se fizički ili psihički, a da se bolesnici strogo pridržavaju terapija, odnosno uzimaju maksimum prepisanih doza. S druge strane, sam organizam nas putem simptoma kao što su glavobolja, malaksalost i sl. upozorava da smanjimo tempo, ne izlazimo napolje ako to ne moramo, kao i da se više odmaramo.
„Čovek je deo prirode i samim tim proživljava sve što se u njoj dešava. Na vreme reagujemo svi, jedni više, drugi manje, i to je nešto što ne možemo da izbegnemo“, zaključuje Šehićka.
Promenljivo i nestabilno vreme očekuje nas do sredine sledeće nedelje, a onda počinje dugo toplo leto.

Tekst: Nataša Lazović